HIC RHODUS, HIC SALTA: Свети свештеномученик Теодор

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Владика вршачки Теодор Несторовић, духовни вођа банатских Срба са краја 16. века, у народном предању је запамћен као примерен архијереј, благе нарави, скроман и православљу потпуно предан. 

Волео је свој народ и патио због његовог страдања, посебно на подручју Баната, где је био епископ. Живот под Отоманском влашћу био је посебно тежак. Када је у Вршац стигао глас да су се јаничари у Стамболу побунили, владика Теодор се понадао да ће се ови зулумћари повући из Баната и других поробљених српских земаља. Kод владике Теодора, 1593. године, долазе народни прваци и обавештавају га да су створени услови за подизање устанка.

Владика Теодор им поручује: „Узмите заставе из својих цркава, украсите их ликом Светог Саве као што је свети цар Константин победио са заставама на којима је био крст, тако и на нашим заставама нек се вије лик Светог Саве, нашег духовног оца и бранитеља. Кренимо, децо моја и браћо моја, у бој за правду и слободу„.

Устанак је почео 1594. године. И до данас је остала упамћена устаничка песма:  „Сва се будум земља побунила, – Подигло се шест стотина села, – Свак на цара пушку подигао!“

Устаници су извојевали многе победе, али и пролили много крви. Чета од 200 устаника, под вођством Петра Мојзеша, ослободила је и вршачку паланку. Разјарене османлије су говориле да их не побеђују устаници, већ „каурски светац Сава“. То је био и повод да Синан паша спали мошти светог Саве на Врачару у Београду. 

Почетком јуна 1594. одиграла се велика битка, у којој је од 11.000 Турака преживело свега 1.000, а међу погинулима су били Софи Синан‐паша и још тројица  бегова. Турски заповедници наредили су турским војницима да Србе немилосрдно кажњавају, по селима и градовима. Устанике које би ухватили излагали су мукама, набијали на колац, черечили коњима на репове, живе драли и на ражњу пекли, а убијани су и они који нису учествовали у устанку, укључујући и жене и децу. Паљене су и рушене српске куће и цркве.

Турци су после неколико пораза довели појачање од 30.000 војника и 10. јула 1594. године у близини Бечкерека, данашњег Зрењанина, одиграла се нова битка, у којој је турска војска под вођством темишварског и вршачког паше поразила 4.300 устаника, од којих се спасло једва њих 300, а цео Банат је пао под турску власт. Српски живаљ, предвођен владиком Теодором, избегао је у Ердељ. 

Тамошњи кнез Батори му је одредио да се настани у Темишу, где се налазила велика група избеглих Срба и дозволио му да заснује српску епархију, са  седиштем у Темишу. Од избеглог народа основане су српске парохије. Теодор је умешно водио цркву, завео ред и старао се о редовном богослужењу.

После битке Теодор је записао у Осмогласнику из 13. века:

„А мени, грешном, Господ не даде да погинем као цар Лазар на Косову, и окајем грехе своје. Остави ме на најгрђим мукама: гледаћу како се затире мој народ да му ни трага неће бити.”

После неког времена, Турци су поручили епископу Теодору да ће, ако се врати у Вршац, њему и његовом народу, бити све опроштено. Иако је знао да се не може поуздати у њихово обећање, преовладала је нада да ће његова жртва бити довољан залог за престанак страдања недужног српског народа.

Чим је стигао у Вршац, предао се Турцима, који су одмах почели да га туку и вређају. Тако су Турци ухватили Теодора, а темишварски паша је наредио да се жив одере.Наредног дана по доласку, на тргу у Вршцу, окупили су турске војнике и натерали Србе да дођу да гледају мучење. Постављен је на подужи колац и везан између два ракљаста дрвета. Два џелата су му живом гулила кожу, полако је одвајајући од меса, засецајући је од врата, па надоле и повремено га поливајући хладном водом, како би што дуже остао при свести, док је владика шапутао молитву да издржи муке. Сутрадан су његово тело однели далеко од Вршца и сахранили га на непознатом месту.

Теодосије је канонизован 29. маја 1994. године.У његову част, на вршачком брегу је 2002. подигнут и освештан Храм Светог Теодора Вршачког. Двадесет девети мај се слави као дан града и градска слава.

Ниједан народ није се више и дуже супротстављао Исламу и Отоманској империји од Срба.

Можда једино Руси могу да се пореде јер су водили 12 великих ратова против Турака од 1568. године па све до Првог светског рата. 

Ове ратове, битке, устанке, буне… водили су наши преци против Турака.

-Битка код Галипоља 1312.
-Битка код Стефанијане 1344.
-Битка код Перитериона 1345.
-Битка код Дидимотике октобра 1352.
-Маричка битка 26. септембра 1371.
-Битка на Дубравници 1381.
-Битка код Плочника 1386.
-Битка на Саурском пољу 1385.
-Битка код Билеће 1388.
-Косовска битка 28. јуна 1389.
-Грачаничка битка 1402.
-Битка код Новог брда 1412.
-Мусин упад у Србију 1413.
-Битка код Добоја 1415.
-Опсада Новог Брда (1440–1441)
-Османски поход на Србију 1425.
-Османски поход на Србију 1427.
-Османски поход на Србију 1437.
-Османски поход на Србију 1438.
-Османски поход на Србију 1439–1444
-Варнински крсташки рат 1443.
-Битка код Ниша 1443.
-Куновичка битка 1444.
-Скендербегови ратови 1445-1467
-Косовска битка 1448.
-Османски поход на Србију 1454–1455
-Битка за Крушевац 1454.
-Битка код Лесковца 1454.
-Османски поход на Србију 1456.
-Опсада Београда 1456.
-Опсада Смедерева 1456.
-Османски поход и освајање Деспотовине Србије 1459.
-Османски поход и освајање српске Босне 1463.
-Опсада Јајца 1463, за време похода на Херцеговину Светог Саве.
-Османско освајање српске Зете 1499.
-Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против турака.
-Битка на Хлебовом пољу 1479.
-Пад Београда 1521.
-Мохачка битка 1526.
-Устанак Јована Ненада 1526-1527
-Борба за Сремско војводство Радослава Челника 1527-1530
-Режим српске Војне крајине 1533-1881
-Дуги Османски рат 1593–1606
-Битка код Сиска 1593.
-Велики Банатски светосавски устанк 1594.
-Српске буне 1596–1597
-Кандијски рат у Далмацији 1645-1669
-Бечки рат 1683-1699
-Устанак капетана Новака Петровића у Банату 1686.
-Битка код Баточине 1689.
-Аустријско-турски рат 1716-1718
-Турско заузимање Цетиња 1785.
-Велики устанак Коче Анђелковића “Кочина крајина” из 1788.
-Бој код Мартинића 1796.
-Битка на Крусима 1796.
-Први српски устанак, предвођен Карађорђем Петровићем са 21 великом битком 1804-1813 
-Хаџи Проданова буна, предвођена Хаџи Проданом Глигоријевићем 1814.
-Други српски устанак, предвођен Милошем Обреновићем са 5 великих битака 1815-1817
-Херцеговачка буна 1852-1862
-Црногорско-турски рат 1858-1862
-Невесињска пушка и велики херцеговачко-босански устанак 1875-1878
-Кумановски устанак 1878.
-Црногорско-турски рат са 6 великих битака 1876-1878
-Први српско-турски рат са 9 великих битака 1876-1877
-Други српско-турски рата 1877-1878
-Четничка акција 1878-1912
-Брсјачка буна 1880-1881
-Први балкански рат са 5 великих битака 1912.