Двоструко убиство код Љеша отворило стару рану: Крвна освета и даље живи

Брутално двоструко убиство које се протеклог викенда догодило у мјесту Балдрен код Љеша потресло је Албанију и читав регион, а истовремено поново отворило питање да ли је крвна освета и даље жива у 21. вијеку.

У аутомобилу који је изрешетан мецима пронађена су тијела супружника Крешника Мујеција (39) и његове супруге Гентијане Мујеци (32). Према наводима албанских медија, брачни пар је непосредно прије злочина боравио у једном ресторану, одакле су се враћали кући. На путу су их, како показују видео-снимци са надзорних камера, сачекале маскиране особе које су им приредиле засједу и отвориле ватру на возило са предње стране.

Истрага је врло брзо довела до могућег мотива који датира још из 2016. године. Тада је код Скадра убијен Генц Милај, а један од осумњичених био је управо Крешник Мујеци. Иако је са још двојицом браће био изведен пред суд, сви су ослобођени.

Десет година касније, албански медији наводе да су за ликвидацију супружника осумњичени Адријано Милај (22), Фљорин Милај (36) и Ренато Милај (23), за којима полиција трага. Посебну пажњу јавности изазвала је чињеница да је међу жртвама и жена, што се традиционално рјеђе повезује са класичним облицима крвне освете.

Овај случај многи у Албанији већ називају типичним примјером “узимања правде у своје руке”, односно наставком старе праксе у којој породица убијеног, незадовољна судским исходом, након година чекања одлучује да сама изврши освету.

Но, оно што се данас дешава у сусједству некада је дубоко погађало и Црну Гору. Крвна освета била је један од најтежих друштвених проблема старе Црне Горе, посебно у временима када није постојала снажна државна власт, развијено судство ни институције које би могле да гарантују правду.

Како је изгледала крвна освета у Црној Гори
У старој Црној Гори, али и у Брдама, Херцеговини и дијеловима Старе Србије, част породице и братства сматрана је светом ствари. Ако би неко убио члана породице, од рођака се очекивало да освете крв. Уколико то не би учинили, породица би често била изложена стиду, презиру и губитку угледа.

Тако су настајали вишегодишњи, па и вишедеценијски сукоби између братстава и племена. Нека убиства повлачила су нова, а освета се преносила са генерације на генерацију. Дешавало се да дјеца наслиједе непријатељство очева и дједова, а да ни сама не знају како је све почело.

Људи су живјели на опрезу, носило се оружје, путовало у пратњи, а свадбе, сахране и сабори често су били мјеста нових обрачуна. Породице су се дијелиле, села завађала, а читави крајеви живјели у страху.

Ко је искоријенио крвну освету у Црној Гори
Највећи историјски искорак у сузбијању крвне освете везује се за владику и владара Петра II Петровића Његоша, а потом и за књаза Николу I Петровића Његоша.

Његош је схватио да народ не може градити државу док брат убија брата и док се правда тражи пушком умјесто законом. Зато је оштро ударао на племенске подјеле, уводио ред и судску власт, а крвну освету проглашавао злом које разара народну снагу.

Послије њега, књаз Никола наставио је изградњу модерне државе – са законима, судовима, жандармеријом и казненим системом. Како је држава јачала, тако је слабила потреба да породице саме “дијеле правду”. Увођењем институција и централизоване власти, крвна освета је постепено потиснута и на крају готово искоријењена.

Данас жива углавном у свијету криминалних кланова
Иако је традиционална крвна освета у Црној Гори одавно угашена, њен изопачени облик данас се најчешће препознаје у сукобима организованих криминалних група у Црној Гори и региону. Тамо гдје дрога, новац и борба за територију замијене закон, поново се јавља логика освете – “убијен наш, биће убијен њихов”.

Посљедњих година регион је свједочио бројним ликвидацијама које по суровости превазилазе старе племенске обрачуне. Убијања су често планирана мјесецима, изводе се у засједама, испред кућа, у ресторанима, на улицама, па чак и у иностранству. Коришћене су бомбе, снајпери, аутоматско оружје и професионални извршиоци.

Посебно забрињава чињеница да су неке ликвидације биле монструозне и свирепе, са поруком да застраше противничку страну. Такви обрачуни више нијесу само криминални догађаји, већ симптом друштва у којем поједини кругови покушавају да успоставе сопствени “закон крви”.

Важну улогу имала и Црква
Поред државе, значајну улогу имала је и Српска православна црква. Свештеници и владике често су мирили завађене породице, организовали заклетве, кумства и јавна помирења као начин прекида крвне мржње.

Помирење је у старој Црној Гори било велики догађај – цијело племе би се окупило да посвједочи крају сукоба, јер се знало да само слога може сачувати народ.

Опомена и за данас
Случај из Албаније подсјећа да крвна освета не нестаје сама од себе. Она нестаје тек када држава постане јача од страха, а закон јачи од освете.

Црна Гора је ту лекцију скупо платила кроз вијекове, али је успјела да прекине круг насиља. Ипак, нови облици освете у подземљу показују да борба за владавину закона никада није завршена.

Мићо Лутовац