УСТАШЛУК УЗ АСИСТЕНЦИЈУ АНБ-а: "Навијачи" који су Црној Гори отворили очи
ПИШЕ: Драган Павличић, аналитичар безбједности
Нећу да почнем одмах критиком. Напротив.
Државни апарат, конкретно сектор безбједности, у огромној мјери је одрадио изванредан посао – превентивно, координисано, уз пуну ангажованост свих служби. Управа полиције, јавна безбједност и остале структуре заслужују похвале.
Ипак, мали „кикс“ догодио се у АНБ-у. Или је процјена била погрешна, или су информације и упутства добијена од хрватских колега била лоша. Можда је, ко зна, директор Јановић – као национални Хрват – све прихватио на ријеч и „домољубље“? Да ли је баш морало тако?
Да је „пао“ и на домаће сународнике, видјело се јасно. Синоћ је на трибинама било више навијача „лијепе њихове“ него „лијепе наше Црне Горе“. И добар дио тих људи трудио се да навија за своје – а многи се иначе представљају као „велики Црногорци“.
И то није највећи гријех. Много већи је што су управо ти „домаћи Хрвати“, нарочито они који су били на западној трибини, из непосредне близине гледали усташко оргијање, а ниједан једини није показао чојски гест – да се огради, да демонстративно напусти стадион, да каже „ово није у моје име“. Јер ако твоји сународници из Хрватске кличу, пјене и у генетском заносу урличу „Убиј, убиј Србина!“, а ти на то не реагујеш – онда си дио проблема. То је већ саучесништво.
Као неко ко не подржава ни четнике нити било какво етикетирање читавог народа, посебно не Срба – којих у Црној Гори има најмање 50% ако бројимо реално, а не политички – од данас морам рећи: ако се може генерализовати да су Срби из ЦГ „четници“, онда се по истом принципу може рећи и да су многи Хрвати у ЦГ – „усташе“. Управо по мјери по којој су они тако доживљавали Србе.
У мом најближем примјеру – од нас четворице браће, двојица се изјашњавају као Срби. Свако изједначавање „четника сa Србима“ наноси бол мени и многима сличнима. И зато друге нације и вјере ово морају да разумију кроз овакве примјере – тек кад уђеш у туђе ципеле, схватиш.
А шта је са трећом страном, која за сада ћути, али подржава „балије“? Наравно да их има у ЦГ. Радо бих волио да се брзо огласе – као онда након сукоба „Забјела Републике“ са Турцима и Азербејџанцима, када су већина Бошњака и Муслимана из ЦГ здушно стали уз Турке, не гледајући ни узроке ни погрешну, често и ненамјерну, имиграциону политику коју је Влада годинама водила.
Тако раде мудри људи и безбједњаци: када се проблем именује, кад се појава констатује – онда она више није непознаница. Тек тада се израђује терапија. Као код доктора: прво дијагноза, онда лијечење.
И зато се надам да нам је синоћна утакмица отворила очи, показала врлине и мане и грађана, и народа, и државе.
1. Навијачи ЦГ – за понос! Култура, спортско навијање, примјер региону.
2. Играчки кадар – нови квалитет! Под Мирком Вучинићем показали су енергију, жар и борбу за своју државу.
3. Организација утакмице и сектор безбједности – изврстан посао!
4. Срби из ЦГ – показали лојалност! Нису насјели на провокације, нити су учествовали у „пројектованој игри“. Овога пута, први пут у новијој историји, оголили су „европске усташе“.
5. АНБ – пао на испиту. Није било адекватних информација или нису спуштене ка јавној безбједности. Хрватски навијачи практично да нису претресени. Да су били – не би направили кореографију која је узнемирила и најумјереније грађане.
Као прилог мојој анализи, истичем видео поруку господина Муарема Хасанагића, Бошњака, који је дао одличну оцјену понашања „европских Хрвата“ – које од синоћ можемо слободно звати „усташама“, баш као што они Србе зову „четницима“.
И на крају – један велики, искрен АПЕЛ:
Ако сви грађани Црне Горе, без обзира на нацију и вјеру, не будемо заједно и сложно – као навијачи на сјеверу – понашали се, стајали уз своје, уз државу и уз ред, изгубићемо је.
И овога пута то неће бити „Подгоричка скупштина“.
Биће „Бриселска“.
Отпутоваћемо тамо гдје се не питамо ништа, без права гласа, без вета – и постаћемо гето.
У памет се, Црногорци!
