HIC RHODUS, HIC SALTA: Burgas u svitanju i mirisu žuke

PIŠE: Igor Rems

Vozim pravo, sve kako mi je objašnjeno, i čekam da se pojavi most. Nema saobraćajne table, nikakvog putokaza, ni znaka. Prolazim most i skrećem desno, kako mi je rečeno, na put koji treba da me odvede do autoputa, na karti označenog kao A1. Za nekoliko minuta sam na autoputu i prvo obaveštenje je upozorenje da je potrebna vinjeta!

Na prvoj benzinskoj stanici stajem, a mlada, simpatična i vrlo ljubazna radnica mi objašnjava na koliko dana mogu da kupim vinjetu. Uzimam za nedelju dana i plaćam 7–8 €. Kako se približavam gradu, oblaci polako nestaju, otvara se plavetnilo, a sunce mi pokazuje ko vlada ovom ravnicom.

Postaje sve toplije. Povremeno uključujem klimu. Za veliko čudo, saobraćaj je redak u ovo doba dana. Sa moje leve i desne strane blago valovita polja i vinogradi gube se u plavičastom zrenju. Useci kroz koje prolazi autoput zasađeni su žukom koja je u punom cvatu, pa me ovaj deo puta podseća na put od Haj-Nehaja do tunela za Podgoricu. Lepota je lekovita dok se sa radio-kasetofona valja u laganom ritmu Stairway to Heaven, i sve izgleda, dok prolazim kroz ovu paletu pastelnih boja, kao da se uspinjem nekim čarobnim stepenicama…

Ulazim u grad. Završetak autoputa se račva, izabirem traku koja me vodi u centar. „Bulevar Stefan Stambolov“, čitam. Na prvoj raskrsnici, gde se sa bulevarom ukrštaju ulica „Sofija“ sa desne i ulica „Dunav“ sa leve strane, stajem i pitam jednog prolaznika kako da se uključim na bulevar „Demokratija“.

Osmehujući se kaže da vozim levo i da ulica „Dunav“ vodi tačno do traženog bulevara. Bulevar se nastavlja u ulicu Bulair. Uskoro se pojavljuje i hotel sa leve strane, istog imena, moje krajnje odredište. Na prvoj raskrsnici skrećem levo, pronalazim ulicu koja vodi do parkinga.

Odlazim na recepciju, predajem pasoš i molim da dobijem sobu koja ne gleda na ulicu. Dobijam ključ i uputstva za korišćenje restorana i interneta. Odlazim u sobu na prvom spratu. Raduje me prijatan miris. U sobi je TV, frižider, dve fotelje, jedan sto, jedan stolić, dve noćne lampe i veliki ormar iza ulaznih vrata. I, naravno – udoban francuski krevet!

Veliki prozori daju sobi puno svetlosti. Na njima duple zavese: jedne bele, okrenute ka prozorima, i druge masivne, tamne, neprozirne, okrenute ka sobi. Otvaram prozore i odlazim u kupatilo koje nije veliko, ali ima sve što je potrebno i sve dobro funkcioniše.

Od svega što se nalazi u sobi ipak je najvažniji jastuk! Nekoliko ih je na krevetu, a dva nalazim i u ormaru. Izabiram najbolji. Posle tuširanja silazim po stvari.

Zovem organizatore i dogovaramo vreme kada će biti u hotelu. Imam dovoljno vremena da obiđem neposrednu blizinu hotela i da odem do menjačnice.

Hotel ima odlično mesto, razmišljam. Dve ulice iza njega je Pristanište i luka podeljena u nekoliko dokova. Lučke zgrade protežu se u nizu sve do autobuske i železničke stanice koje se jednom stranom naslanjaju na luku.

Ulicom „Konstantin Fotinov“ (Konstantin Georgijev Fotinov, 1790–1858, bugarski romansijer, prevodilac, urednik, učesnik bugarskog narodnog preporoda i izdavač prvog bugarskog časopisa; jedan od osnivača modernog bugarskog jezika, pedagog, sastavljač udžbenika, prosvetni radnik i enciklopedista) od mog hotela vrlo brzo stižem do centra, pretvorenog u pešačku zonu. Ispunjen je mnogim ekskluzivnim radnjama, kafićima i restoranima… iz svakog se čuje muzika. Puno mladih ljudi šetaju ili sede u kafićima.

Ulazim u menjačnicu i menjam novac – 1 € = 2 leva.

Nedaleko od menjačnice ulazim u jednu samoposlugu iz lanca „Billa“. (Billa pripada nemačkom lancu samoposluga Rewe u sektoru maloprodaje hrane u Austriji, Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj. Centralna kompanija, Billa AG, ima sedište u Viner Nojdorfu u Austriji.)

Sećam se kada sam početkom osamdesetih godina išao u organizaciji „Dalmacijaturist“ na koncert Rolingstonsa u Beču. U tom autobusu nalazio se i Bora Čorba sa svojom suprugom. Tada sam prvi put ušao u Billa supermarket i napunio ruksak zelenim jabukama i pivom…

Vraćam se u hotel. Upoznajem se sa organizatorima, tu su Roza, Natalija, Vili i Nikolaj. Od gostiju samo pesnikinja iz Sofije – Valentina Radinska! Već je noć. Odlazimo u jedan obližnji riblji restoran, gde treba da nam se pridruži grupa koja dolazi iz Srbije…