PRIREDIO: Igor Rems
Hronične nezarazne bolesti su svuda u svetu vodeći uzrok obolevanja i umiranja, a među njima prednjače kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti – to jest bolesti krvnih sudova. Kod nas čak 40–50 odsto stanovništva ima povišen krvni pritisak. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Crne Gore, u našoj državi najviše ljudi umire upravo od kardiovaskularnih bolesti. Uzimajući u obzir poslednje dostupne podatke za period od deset godina, kardiovaskularne bolesti su uzrok od 33,1% do 45,3% svih registrovanih smrtnih slučajeva godišnje.
Rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti vezan je za kombinaciju više faktora rizika, a to su: visok krvni pritisak, nezdrava ishrana, visok holesterol, dijabetes, zagađenje vazduha, gojaznost, upotreba duvana, bolesti bubrega, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola i stres.
Prema poslednjim podacima iz Registra Instituta za javno zdravlje, u Crnoj Gori godišnje od kardiovaskularnih bolesti premine više od 1.600 osoba.
U nastavku teksta biće predstavljena saznanja i iskustva nemačkog lekara dr Haralda Hitera o jednom od najvažnijih rizika – holesterolu.
Visok holesterol – Vaše zdravlje je u vašim rukama
Šta je holesterol?
Šta znači visok holesterol?
Moj vodič u 4 koraka za vas i moje preporuke
Visok holesterol nije bolest i ne zahteva automatski lečenje. Nivoi holesterola su više poput lampice za ulje u automobilu – ukazuju da nešto nije u redu sa vašim metabolizmom. Postoje brojni načini da sami rešite različite uzroke ovog metaboličkog disbalansa.
Šta je holesterol?
Pitanje zvuči jednostavno, ali da bih razjasnio mnoge nesporazume oko teme holesterola, moraću malo detaljnije da objasnim u ovom poglavlju.
Ljudsko telo sadrži približno 140 grama holesterola. Holesterol je vitalni molekul i esencijalni gradivni blok. Važan je za svaku ćeliju u organizmu, jer je osnovna komponenta svakog ćelijskog zida. Povećava elastičnost ćelija i, na primer, krvnih sudova. Holesterol pomaže u transportu signalnih supstanci kroz ćelijsku membranu u ćelije i nazad. Takođe služi kao prekursor za proizvodnju hormona i žučnih kiselina. Intermedijar u proizvodnji holesterola, 7-dehidroholesterol, je prekursor za formiranje vitamina D. Novija istraživanja pokazuju da telo koristi holesterol i za proizvodnju neurotransmitera koji jačaju srce.
Telo proizvodi oko 90% holesterola u krvi, verovatno zato što mu je potreban za različite, ponekad pogrešno programirane, metaboličke procese. Suprotno uvreženom mišljenju, vrlo malo holesterola se apsorbuje iz hrane – čak i iz one koja je bogata holesterolom. Naša ishrana ipak doprinosi visokom nivou holesterola, ali to nije dugo optuživana hrana sa visokim sadržajem holesterola. O tome ću detaljnije govoriti u vodiču korak po korak.
U savremenoj medicini, termin „visok holesterol“ se odnosi na nivo ukupnog holesterola (Chol) u serumu. To je verovatno najčešće merena vrednost u krvi, jer se holesterol smatra važnim faktorom u razvoju kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ova vrednost sama po sebi nema dovoljno značaja u proceni kardiovaskularnog rizika. Zbog toga poznavanje samo nivoa ukupnog holesterola nije dovoljno lekaru za procenu.
Šta znači visok holesterol?
Visok holesterol je znak upozorenja da neki metabolički procesi u vašem telu ne funkcionišu kako treba. Izgleda da vašem organizmu treba više holesterola jer ima mnogo „popravki“ koje treba da obavi. Kroz te procese popravke holesterol može postati i faktor rizika za razvoj bolesti poput srčanog ili moždanog udara.
Međutim, procena rizika se može dati tek kada se poznaju odnosi različitih vrsta „masti“ u krvi. Termin „masti“ ovde je u navodnicima jer većina merenih supstanci nisu prave masti u hemijskom smislu – to su različite mešavine masti i proteina (lipoproteina). Radi jednostavnosti koristićemo termin „lipidi u krvi“. Oni uključuju:
Ukupni holesterol (Chol)
Dobar holesterol (HDL)
Loš holesterol (LDL)
Trigliceride (TG)
Lipoprotein (a) – Lp(a)
Trenutno, globalno utvrđena gornja granica za ukupni holesterol je 200 mg/dl. Vrednosti iznad 250 mg/dl ne bi trebalo da budu prisutne ako je moguće.
Međutim, danas je mnogo važnije određivanje HDL i LDL vrednosti. Vaskularno-zaštitni HDL deluje nezavisno od nivoa LDL-a i smatra se najvažnijim pokazateljem zdravlja krvnih sudova. Američka TNT studija sa skoro 10.000 učesnika pokazala je da čak i kod pacijenata sa veoma dobrim nivoima LDL-a (ispod 100 mg/dl), visoki nivoi HDL-a mogu smanjiti kardiovaskularni rizik za skoro polovinu.
Preporuka je da odnos ukupnog holesterola i HDL-a ne prelazi 4:1. Procenjuje se da u Nemačkoj jedna od deset žena i jedan od pet muškaraca imaju odnos lošiji od 4:1.
Najvažniji uzroci neravnoteže lipida u krvi su savremena ishrana, stres, nedostatak mikronutrijenata i fizička neaktivnost.
-200x200-rez.jpg)
