HIC RHODUS, HIC SALTA: Rilski manastir, tamo gde molitva dodiruje nebo

PIŠE: Igor Rems

Prilaz bugarskom graničnom prelazu je sav raskopan. Pretpostavljam da Bugari žele da granične zgrade dobiju funkcionalniji i moderniji izgled. Službenica na prelazu me zaustavlja ispred nadstrešnice, uprkos kiši koja sipi. Traži papire, vidno neraspoložena — verovatno zbog uslova u kojima mora da radi.

Pita šta imam u prtljažniku. Odgovaram da je tu samo moja torba s ličnim stvarima. „Otvorite, želim da pogledam“, kaže. Otvaram prtljažnik. Vidi da nemam ništa osim male ručne torbe. Pita gde sam pošao, šta radim u Bugarskoj. Kažem da želim da posetim Rilski manastir. Otvara suvozačeva vrata, zagleda unutrašnjost i pita imam li cigarete...

Konačno krećem ka manastiru. Dolazim do jednog kružnog toka — neobeleženog, bez ijednog putaokaza. Putevi su, kao i kod nas, u lošem stanju, a oznake nedostaju taman gde su najpotrebnije.

Sa severne strane nailazi taksi i pokušava da se uključi u kružni tok. Stajem ispred njega, izlazim iz kola, izvinjavam se i pitam koji put vodi ka manastiru. Po izrazu mog lica video je da ništa ne razumem od njegovog objašnjavanja, pa se prijateljski nasmejao i rekao da vozim iza njega. Kada smo izašli na pravi put, zaustavio se, zamolio me da sačekam trenutak, otvorio prtljažnik i prišao mi sa dva ogromna, ružičasta paradajza u rukama. Nasmejan je rekao: „Iz moje bašte — za salatka.“

Put vodi prema gradu Dupnici. Na jednoj raskrsnici stoji tabla: „Rilski manastir — 31 km“. Prolazim kroz nekoliko sela; put je sve gori, a ubrzo ulazim u gustu šumu. Cesta je puna odrona. Vozim vrlo pažljivo, 20–30 km/č, ne više... Kiša pojačava, a retka magla postaje sve gušća.

Napokon stižem.

Ovde, visoko u Rilskim planinama, gde šuma dodiruje nebo, a molitve Bogu dobijaju najveću moć, nalazi se Rilski manastir „Sveti Ivan Rilski“.

Manastirski kompleks oduzima dah! Uprkos kiši, magli, tmurnom danu i hladnoći, zidine blistaju. Oko manastira sve je odlično organizovano: veliki parking za putnička vozila i autobuse, a policija izgleda kao da dežura non-stop. Čim sam parkirao svog „starca“, prišao mi je mladić da naplati parking.

Prema legendi, a u šta veruju i istoričari, osnivač manastira bio je Sveti Ivan Rilski. Kao monah, došao je u ove krajeve da bi se posvetio pustinjaštvu, postu i molitvi — daleko od svetske sujete. Otkrio je pećinu u blizini mesta gde se danas nalazi manastir i u njoj proveo poslednjih pet godina života.

Nekoliko meseci nakon njegove smrti, mošti su mu prenete u Trnovo. To je bilo za vreme vladavine cara Petra, koji je najverovatnije zaslužan za njegovu kanonizaciju. Mošti su tokom vremena više puta premeštane, da bi na kraju bile položene u crkvu Rilskog manastira.

U blizini pećine gde je živeo, njegovi sledbenici sagradili su malu kamenu crkvu, koja i danas stoji. Manastir je izgrađen u periodu od 927. do 941. godine. U početku skroman, kasnije je, u 14. veku, protosevast Hrelja Dragovol potpuno izmenio njegov izgled, pretvorivši ga u dobro utvrđen kompleks.

Tada su izgrađene stambene zgrade, jednoapsidni hram i odbrambena kula — Hreljina kula, koja je jedina sačuvana od tadašnjih građevina. Manastir je uživao podršku bugarskih kraljeva sve do pada zemlje pod Osmanlije. Posebno su značajni ktitori Ivan Aleksandar i Ivan Šišman, čiji darovni dokument iz 1378. svedoči o značajnim poklonima manastiru.

Iako je procvat prekinut krajem 14. veka, manastir se polako obnavljao. Turci su ga uništili i opljačkali sredinom 15. veka, ali je već krajem istog veka počela obnova, zahvaljujući donacijama iz cele zemlje. U tome su učestvovale i Ruska i Moldavska pravoslavna crkva, šaljući novac, knjige i liturgijske predmete.

Oblik koji danas ima, manastir je dobio u 19. veku.

Rilski manastir je najveći u Bugarskoj i jedna od najposećenijih znamenitosti u zemlji. Kompleks je stavropigijalan i ima jedinstvenu arhitekturu. Zidovi visoki 24 metra formiraju nepravilan petougao, što mu daje izgled tvrđave. Prostire se na površini od 8800 kvadratnih metara i obuhvata stambene, crkvene i farmske zgrade. Ukupno ima oko 300 prostorija, od kojih je 100 monaških ćelija.

Po ulasku u manastir, posetioci se zatiču u velikom kamenom dvorištu. Odmah ih privlači pogled na Hreljinu kulu — najstariju građevinu u kompleksu, izgrađenu 1335. godine. Kula je u vremenima opasnosti služila i za stanovanje, zbog čega je na njenom vrhu podignuta kapela „Preobraženja Gospodnjeg“.

U blizini kule nalazi se glavna manastirska crkva „Rođenje Presvete Bogorodice“, koju je podigao majstor Pavel Ivanovič. Izgradnja je trajala od 1834. do 1837. godine.

Crkva je petokupolna, u obliku krsta, sa impresivnim freskama i rezbarenim ikonostasima, radom majstora iz Banske i Samokovske škole. Samo je Zahari Zograf potpisao svoje freske.

U crkvi se čuvaju mošti Svetog Ivana Rilskog, čudotvorna ikona „Sveta Bogorodica Osenovica“ (12. vek), ikona Svetog Ivana Rilskog (18. vek), kao i mnoge druge celivajuće ikone.

Manastirske zgrade projektovao je majstor Aleksej Rilac. Manastir se nalazi na 1147 metara nadmorske visine, u srcu planine Rile. Danas ima status posebnog naselja, sa oko 58 stalno prijavljenih žitelja.