Staroslovenska mitologija i legende (4) - Bog Dij i Zornica

BOG NOĆI DIJ I ZORNICA 

Božanski kovač Svarog nikome nije rekao u kom vulkanu ima kovačnicu, gde se varnice pretvaraju u ljude. Njegova žena, Lada, takođe je ćutala. Uzalud je praotac bogova Rod tražio i lutao Zemljom, kovačnicu nije moga da pronađe! 

Tako se dogodilo da je Zemlja naseljena. Prvi ljudi su bili gotovo jednako lepi kao i bogovi. Lada je čak neke od njih izabrala za sluge. Znala je da ih ne može dovesti u solarnu palatu. Rod joj to nikada ne bi dozvolio. Stoga je i ona osnovala prebivalište na Zemlji, svetilište okruženo brezovim gajem. Tamo su joj služile najlepše zemaljske devojke. Najlepša od njih bila je Zornica. Imala je istu zlatnu kosu kao Lada, a u očima su joj se iskrele svetlucavice koje su letele ispod čekića božanskog kovača.

Visoka, vitka, sa uskim strukom i člancima, nežnim i dugim prstima, i stopalima tako malim da su mogla da stanu na dlan – bila je lepotica iznad svih ljudskih lepota! Upravo je ona zapala za oko mračnom bogu noći, Diju. To se dogodilo zato što je praotac bogova, Rod, shvatio da neće moći sam da pronađe Svarogovo skrovište. Odlučio je da izabere jednog od drugih bogova da mu pomogne. Na kraju krajeva, već je bio star, a toliko lutanje po svetu za njega je bio veliki napor. Pitao se ko bi bio pogodniji za njegova putovanja: „Perun ili Veles?“, razmišljao je  naglas. „Ne, to su Svarogova braća! Dive se svemu što je izašlo iz njegovog čudotvornog čekića. Moram da biram između mračnih bogova. Nij, ogromna crna zmija, nije pogodna za takav zadatak! Kako bi izgledalo da lutam Zemljom sa zmijom? Podaga, bog noćnih oluja, takođe nije dobro rešenje. Previše je opasan! Mogao bi da poplavi ne samo Svarogovo utvrđenje moćnim talasima, već i sunčanu palatu Jasun.“ Ostao je samo Dij, crni jahač na crnom konju. Gde se vijorio njegov dugački plašt, vladala je noć. „Sigurno ću uspeti s tobom“, obećao mu je Rod. 
„U noći koju doneseš na Zemlju, varnice iz Svarogove tvrđave biće jasno vidljive.“ 

Dij se složio. Sledećeg dana krenuli su da lutaju svetom. Međutim, Rod je zaostao posle nekoliko sati, možda zato što je bio stariji i brže se umarao. Ili zato što nije imao konja. Tako se dogodilo da se Dij udaljio od njega. Ugledao je malu reku sa izvorom bistre vode. Na drugoj obali stajao je bogougodni hram, okružen cvećem. Devojke su igrale u hramu. Zornica je prva ugledala visokog jahača na crnom konju. Nije ga se uplašila kao njene pratilje. Naprotiv. Iako je bio crn kao najcrnja noć, primetila je da ima simetrično, lepo lice, da mu je kosa talasasta, oči duboke, a ramena široka. 
Dij je prešao reku i stao pred njom. Ona ga je sa osmehom upitala: „Zar ne treba da napojiš konja, hodočasniče? Zar ne želiš i ti da piješ?“ Dij ju je slušao i odjednom sa iznenađenjem shvatio da mu se mračno srce rasplamsalo. Bio je potpuno preplavljen svetlošću njenih blistavih očiju. „Da“, rekao joj je, „mogu li da se odmorim kod tebe?“ 

Ona je klimnula glavom.Sedeli su jedno pored drugog, razgovarajući, i odjednom je Zornica naslonila glavu na Dijovo rame i zaspala. Dij se nije pomerao i pustio je da tako spava. Ujutru se vratio u Jasun i odmah otišao kod bogaoca.
“Gde si bio?“ ljutio se Rod. Trebalo je da mi pomogneš da pronađem Svarogovo skrovište, ali si se izgubio.“

“Upoznao sam devojku, oče“, rekao mu je Dij. „Najlepše od zemaljskih bića. Želim da se oženim.“ Ali Rod mu nije dozvolio. Naprotiv.
Strašno se naljutio. 
Pretvorio je Zornicu u zvezdu. Obesio ju je na noćnom nebu. Od tada se kaže da je Dij otišao na izvor gde je prvi put sreo Zornicu. Sedi tamo i gleda u nebo. Traži među milionima zvezda devojku kojom je želeo da se oženi. 

 Šta treba da znate: Svarogov čekić - čudotvoran je. Ima moć da daje i uzima život.

Brezovi gajevi - kultna mesta drevnih Slovena, gde su gradili svetilišta za svoje bogove. 

Dijov crni plašt - prema drevnim Slovenima, bio je toliko dugačak da je prekrivao celu Zemlju. 

Točak sudbine

Solarnu palatu je uništio Jasun. 
Bogovi koji su živeli u njoj su otišli. Nije im se dopalo šta je Rod nameravao sa ljudima koji su ispunili Zemlju pevanjem i igrom. Međutim, praotac bogova nije uzalud zaštitio kamen znanja, Alantir, kada je još lutao kroz univerzum u zlatnom jajetu. Znao je da će se ljudi jednog dana promeniti, da će početi da kradu, lažu i da će da ubijaju jedni druge. Rod nije želeo takvu budućnost. Zato je želeo da zaustavi roj varnica koje su izlazile ispod Svarogovog čekića. Ali ostali bogovi nisu o tome znali ništa. Svarog je prvi otišao, u svoje skrovište. Lada je krenula za njim. Perun se preselio u Vesninu palatu, sagrađenu na dnu Mlečnog puta. Podaga nije ostao ni sa ocem, voleo je morske dubine. Nij je pobegao kod Morene pod zemljom i pridružio se demonima koji su joj služili. Dij, crni jahač, preselio se na izvor, nedaleko od Ladinog svetilišta, gde je nekada sreo Zornicu. Tamo je oplakivao svoju izgubljenu dragu, koju je Rod pretvorio u zvezdu. Lada ga je primetila. Htela je da igra sa sveštenicama u svetom gaju kada je videla Dija kako sedi pored izvora. Bila je toliko tužna da joj je srce potonulo. Odlučila je da oslobodi Zornicu. Prvo je otišla kod Svaroga: „Pogledaj svog brata Dija”, kaže mu. „Srce mu puca od ljubavi. Moraš mu pomoći.“ „Ali kako?“ Svarog je razmišljao naglas.„Pretvori Zornicu od zvezde nazad u devojčicu.“ preklinjala ga je.

“Ne mogu to da uradim bez očeve dozvole.“ Svarog je odmahnuo glavom. „Znaš da je ljut na mene. Ne bi ga bilo briga za moje molbe. Ali ako ti odeš kod njega…“ Lada je takođe odlučila da će tako biti bolje. Čim je stigla u Jasun, privila se uz praoca, a u njoj lisica mu je rekla: „Imaš više stvaralačke moći u sebi nego Svarog. Ali ipak bi trebalo da stvoriš nešto što on još nije”. „Šta je to?“ želeo je da zna Rod. „Točak sudbine.“ odgovorila mu je Lada. „A čemu to služi?“ začudio se praotac. „Da se ​​svakom živom biću odredi šta će biti, s kim, kako i koliko dugo treba da živi.“ „Ah, pa kako to da ja to još nisam napravio?“ uzviknuo je Rod.

Odmah je uzeo svoje tri bele vlasi i ispleo ih u oblik točka. Lada, koja nije želela da pogodi njene namere, pažljivo ga je pitala: „Pošto imamo točak, mora da postoji neko ko će ga okretati. Da li mogu to biti ja?“ „Možeš!“ snishodljivo je pristao Rode. Lada je odmah uzela točak u ruke. Okrenula ga je govoreći: „Želim da promenim Zorničinu sudbinu. Neka ponovo postane devojka!“ Tek tada je Rod shvatio zašto je došla kod njega. Naljutio se - niko nije mogao tako lako da promeni njegove odluke! Zgrabio je točak sa druge strane i povukao ga nazad: „Ne, to neće biti njena sudbina. Ona će ostati zvezda. Zauvek.“ Lada je odlučila da je bolje da mu se obrati sa molbama: „Neka bude devojka bar nakratko, kada se noć završi i dan počne.“ Na njeno veliko preklinjanje Rod je popustio. Od tada se kaže da je Dij sastajao sa Zornicom, uvek kada su mesec i sunce vidljivi na nebu u isto vreme.

Šta treba da znate:
Kamen znanja, Alantir – iz njega se moglo čitati ne samo šta je bilo, već i šta će biti.
Rodovi točkovi – stvorio je dva, Točak sudbine i Točak vremena. 
Svakom od njih je dodelio čuvara, koji je bio odgovoran za njih.
Susret Dija sa Zornicom – simbol je da će svaka tama jednog dana prestati i da ljubav može da prevaziđe bilo kog čuvara pa i čuvara točka (Prove)!

Autor: Zuzana Kuglerova

Preveo sa slovačkog i priredio: Igor Rems