"Без истине о убиству Душка Јовановића нема пута у ЕУ" - упозорио Предраг Калезић

„Ко је Веселину Вељовићу дао кључеве од стана Душка Јовановића у Херцеговачкој улици?“ – питање је које, по ријечима Предрага Калезића, директора Друштва за истраживање политике и политичке теорије, мора одјекнути у Скупштини Црне Горе, али и у свакој институцији која још има макар трачак савјести и одговорности.

У емисији „Факти“ на Адрија телевизији, Калезић је поручио оно што би у свакој нормалној држави било опште мјесто:

„Црна Гора не може затворити поглавља 23 и 24 док се не расвијетли убиство главног и одговорног уредника листа Дан.“

И заиста – није ни нормално, ни морално, нити политички прихватљиво да држава која не може или не жели да расвијетли убиство новинара и уредника, претендује да постане дио Европске уније, чији су темељи управо у слободи медија, транспарентности и правди.

Калезић је у студију јасно истакао да је „убиство Јовановића толики камен о врату нашој заједници да би његово рјешење изазвало домино ефекат у низу многобројних случајева“.

„Фасцинантно је да врховни државни тужилац не даје изјаве поводом нових детаља који излазе из истраге,“ рекао је он.
Јавност, како каже, не би требало да моли и врши притисак – већ је на институцијама да дјелују. Али, уместо акције – ћутање. Уместо истине – тишина.

Посебно је алармантно откриће да је, према исказу који је изнио Калезић, Брајушко Брајушковић – особи блиској породици Јовановић – признао да је имао кључеве од стана убијеног новинара, и то од бившег директора полиције Веселина Вељовића.

„Зато сам позвао посланике Јована Вучуровића и Дарка Драговића да искористе сваку јавну прилику и алармирају јавност питањем: ‘Ко је и одакле Вељовићу кључеви од стана Душка Јовановића?’“ – поручио је Калезић.
То питање није само формално. То је питање части државе.
Ко год ћути – саучествује. Ко релативизује – скрива истину.

Калезић је још додао:

„ВДТ мора да се огласи и да каже да ли има помака на основу нових информација. Грађани могу да живе и с мањим платама и већим стресом, али морамо да ријешимо случај убиства Душка Јовановића.“
Према његовим ријечима, УИКС се пуни људима који посједују информације о том случају, а у јавности се већ појавила и „шема убиства, са јасно означеним везама и именима“.

„Имамо бројне показатеље – од возила, преко оружја, до чињенице да је Јовановић праћен, иако бивши шеф АНБ тврди супротно. Постоје докази, постоје свједоци, али тужилаштво ћути. Бојим се да због неагилности и недостатка храбрости можемо доћи до застаре – што би била трагедија за Црну Гору,“ упозорио је Калезић.
И закључио оно што би требало да стоји на сваком улазу у институције државе:

„Без расвјетљавања убиства Душка Јовановића нема стварне борбе против организованог криминала ни затварања кључних поглавља на путу Црне Горе ка Европској унији.“

Ниједна реформа, поглавље или акциони план не могу опрати руке државе која није у стању да објасни како је и зашто један новинар – симбол истрајности, слободе и отпора режиму – убијен пред својом редакцијом, а да се ни двадесет година касније не зна ко је наручилац.

Црна Гора, ако жели да буде дио Европе, мора најприје да буде дио сопствене савјести.

И зато је Калезићево питање више од политичког позива – то је позив на морални препород.
Јер без истине о Душка Јовановићу, сва европска поглавља биће само врата без прага, а сва обећања о правди – празна декларација.