Ђуровић: Европа неће толерисати заборављене афере!
Посланик Нове српске демократије и коалиције За будућност Црне Горе Дејан Ђуровић у интервјуу за Борбу говорио је о путу Црне Горе ка Европској унији и казао да Црне Горе, ако успије да затвори највеће изазове, а то су поглавља 23 и 24, може 2028. постати пуноправна чланица Европске уније.
„Процес европских интеграција тече убрзано јер парламентарна већина доноси важне законе и отвара пут њиховој имплементацији. Као што знате, владајућу већину чине различити политички актери, па су видљиве и разлике у мишљењима. Али, то је и најсвеобухватнија већина у новијој историји Црне Горе, која је израз бирачке воље великог броја грађана Црне Горе. Дакле, имамо широки консензус и због тога је ова већина направила крупне кораке ка ЕУ“, казао је Ђуровић.
Ђуровић за Борбу тврди да је ветинг у правосуђу обавезан те да морају урадити много више када је у питању интегритет одређених судија и тужилаца.
„Мислим да нам Европска унија више неће толерисати да корупционашке афере падају у заборав, као да се ништа није десило. Највећи губитници су грађани Црне Горе, јер је њихов новац отишао у неколико приватних џепова“, казао је он за Борбу.
Борба: Како оцењујете напредак Црне Горе на путу ка чланству у ЕУ и који су по Вашем мишљењу највећи изазови који остају?
Највећи изазови су поглавља 23 – Правосуђе и темељна права и 24 – Правда, једнакост и слобода. Цијело друштво мора у наредном периоду да ваљано одговори захтјевима из та два поглавља. Ако то успијемо, мислим да смо близу да затворимо и остала преговарачка поглавља и да 2028. године будемо пуноправна чланица Европске уније, у складу са спољнополитичким приоритетима земље.
Правосуђе је, као што јавност може да види, и даље није ефикасно како захтијева ситуација у нашој земљи. Пресуде се нажалост дуго чекају, мимо законских прописа, што условљава излазак на слободу оптужених за тешка кривична дјела. Исто тако, случајеви за које је јавност била заинтересована због сумњи на високу корупцију, застарјели су, и нијесу резултирали ни оптужницом.
Наду даје извјештај за 2024. гдје се виде позитивни помаци. Такође имамо најаве из Владе о формирању Специјалног суда и доношења тзв. анти-мафија закона, који треба да „скрешe“ крила мафији и у будућности осигура да Црна Гора буде држава владавине права.
У прошлости било је доста лицитирања датумом уласка Црне Горе у Европску унију и сви ти датуми показали су се као нетачни. Али, били су то и прилично тихи и стидљиви гласови, а када је у питању домаћа политичка сцена израз бивше власти која је давала празна обећања, а није имала снаге да покрене неопходне реформе и убрза тај курс. Дакле, рекао бих да су били претенциозни и нереални. Данас, имамо све више гласова који говоре о 2028. години као години пуноправног чланства у ЕУ. Тај оптимизам дијелим и ја. Али, морамо напорно и посвећено да радимо до тада.
Борба: Да ли сматрате да постоји довољан политички консензус у Црној Гори око процеса европских интеграција и ако не, како се то може побољшати?
Процес европских интеграција тече убрзано јер парламентарна већина доноси важне законе и отвара пут њиховој имплементацији. Као што знате, владајућу већину чине различити политички актери, па су видљиве и разлике у мишљењима. Али, то је и најсвеобухватнија већина у новијој историји Црне Горе, која је израз бирачке воље великог броја грађана Црне Горе. Дакле, имамо широки консензус и због тога је ова већина направила крупне кораке ка ЕУ. Без политичке стабилности и консензуса, институције не би могле да раде темпом којим су радиле и то грађани Црне Горе осјећају и виде. Бојим се да у опозиционим клупама и даље има оних који не могу да се отргну терета прошлости и који безуспјешно покушавају да изазову кризе власти. Сваки њихов такав покушај послао је јавности слику да нијесу сви у Парламенту истински за улазак у ЕУ. Може се наслутити да одређене структуре немају интерес да се дође до ЕУ без обзира на реторику. Њихови покушаји се завршавају неуспјешно и постају полако маргинализовани.
Борба: Које конкретне реформе у области правосуђа и владавине права сматрате приоритетним за убрзање преговора са ЕУ?
Опет смо код највећих изазова. Управо су нам ово и приоритети и највећи изазови. А тичу се оног што смо као парламентарна већина насљедили – тешко стање у тужилаштву и судству. Прво, када је у питању интегритет одређених судија и тужилаца морамо урадити више. У складу са тим треба прецизирати поступак избора у ова звања. Такође, треба да одредимо поступак напредовања на судијској и тужилачкој љествици, али и тачно одредимо поступак разрјешења, када судија или тужилац нијесу достојни функције коју обављају. Зато је ветинг нешто што је обавезујући чини се.
Судови да би били ефикасни, морају имати дигиталну опрему. Судови морају смањити број предмета које дуже. Имамо случајеве предмета који трају деценијама. То је недопустиво, ако желимо да имамо државу владавине права.
Судови морају рјешавати случајеве високе корупције. Тужилаштво не смије да допушта да такве ствари падају у заборав. Морамо имати видљиве резултате, као што пише у посљедњем Извјештају о напретку Црне Горе.
Мислим да нам Европска унија више неће толерисати да корупционашке афере падају у заборав, као да се ништа није десило. Највећи губитници су грађани Црне Горе, јер је њихов новац отишао у неколико приватних џепова.
Слобода говора и изражавања су основне слободе, гарантоване највишим међународним актима и дио наше уставности и законодавства. Новинари у Црној Гори и данас се сусрећу са тешкоћама у обављању својих професионалних задатака. У прошлости смо имали случајеве убиства новинара и физичког напада на новинаре, а све у циљу застрашивања, ућуткивања и штићења својих, углавном, криминалних интереса. Ти случајеви и даље оптерећују Црну Гору.
Наш задатак је да омогућимо да новинари раде свој посао у слободној земљи (али да воде рачуна о тачности података што је и њихова професионална обавеза) а гарант тога морају бити одговорне и ефикасне правосудне институције.
Борба: Како ваша странка види утицај европских интеграција на економски развој и стандард грађана у Црној Гори?
Природно је да институционално приближавање Европској унији доноси бољи стандард грађана. Увођење реда у многим областима осигурава бенефите, који се осликавају у повећању животног стандарда. Црна Гора тежи да буде дио богате и просперитетне заједнице, каква је Европска унија. Грађани Црне Горе од придруживања ЕУ имаће јасне небројене економске користи, али и осјећај да живе у земљи која штити њихова права и у којој се живи од сопственог рада. Приближавамо се огромном тржишту, што је велика шанса за привредника у Црној Гори. Имамо производе који би могли да понудимо и тако захтјевном и великом економском тржишту. Домаћа производња би требала да профункционише и да добије своје скромно мјесто на тржишној сцени Европске уније.
Важан аспект су свакако и директне стране инвестиције. Желимо да покажемо могућности и атрактивност улагања у Црну Гору реномираним инвеститорима нарочито када су у питању инвестиције у туризму. Њихов новац би требао допринијети развоју наше земље и побољшању стандарда грађана. Пословично, ријеч је о „здравом“ капиталу, који је заинтересован за јасна правила и процедуре, транспарентност и чисте рачуне. Али како желимо да промијенимо живот грађана Црне Горе на боље тако морамо да промијенимо и себе.
Борба: Шта мислите о улози парламента о праћењу и подстицању придруживања ЕУ – да ли је она довољно активна и ефикасна?
Парламент је носилац промјена и новог ентузијазма који влада у Црној Гори. Урадили смо више за двије године, него многи ранији сазиви заједно. Иза тога стоји политичка одлучност, воља и тимски рад политичке већине и предсједника Скупштине. Наравно, ту су и други институционални актери, који дају свој видљив допринос сваког дана.
Ми смо једна од три гране власти, како каже наш Устав, који има улогу и надзирања других грана власти. Мислим да смо ту дали свој допринос усвајањем многобројних закона и повећали ниво одговорности у свим областима. А одговорност нам је потребна не само у Парламенту него и на свим нивоима. Грађани су могли да чују наша мишљења за говорницом законодавног дома. Јасно смо рекли све што замјерамо, нарочито када је у питању Извјештај о раду Тужилаштва, али и о стању у судству. Наша критика је јасна и конструктивна, а подршка увијек искрена.
