Новаковић: Паметни семафори, „зелени таласи“ и центар за управљање саобраћајем могу растеретити Бар

Предсједник „Бирам Црну Гору – Бирам Бар“ Радомир Новаковић Цакан оцијенио је да Бар више не може чекати да саобраћајни проблеми прерасту у свакодневни колапс, поручујући да су граду потребни план, одговорност и конкретне мјере.

Он је указао да се Бар годинама суочава са истим проблемом, посебно током љетње сезоне, када километарске колоне, застоји и успорен саобраћај постају готово свакодневица.

„Годинама се суочавамо са истим проблемом. Током љета километарске колоне, застоји и успорен саобраћај постају готово свакодневна појава. Грађани до посла, куће, школе, болнице или других одредишта путују знатно дуже него што би требало“, навео је Новаковић.

Како је истакао, проблем је добро познат и о њему се дуго говори, али само констатовање проблема није довољно.

„Потребно је систематски радити на његовом рјешавању. Не желим да указујем само на оно што не ваља. Желим да понудим рјешења која се могу примјењивати постепено и на основу стварних података“, поручио је Новаковић.

Он је представио Концепт рјешавања саобраћајних гужви на територији општине Бар, који, како је објаснио, предвиђа комбинацију мјера усмјерених на боље управљање постојећом инфраструктуром, уклањање критичних тачака, унапређење саобраћајне сигнализације, развој јавног превоза и дугорочно планирање.

Новаковић сматра да саобраћајно оптерећење више није искључиво посљедица туристичке сезоне. Бар се, како је навео, развија и гради, повећава се број становника, возила и посјетилаца, док постојећа инфраструктура све теже одговара потребама града.

Шушањ мора бити један од приоритета
Посебно је издвојио Шушањ, који је током туристичке сезоне, према његовим ријечима, једна од најоптерећенијих зона.

„Велики број пјешака прелази магистралу, због чега возила успоравају и заустављају се, што додатно утиче на проточност саобраћаја“, казао је Новаковић.

Он сматра да на најкритичнијим локацијама треба испитати могућност изградње подходника и пјешачких пасарела, уз замјену постојећих пјешачких прелаза тамо гдје анализа покаже да је такво рјешење оправдано.

„Ови објекти морају бити безбједни, освјетљени, под видео-надзором и прилагођени особама са инвалидитетом. Циљ је истовремено повећати безбједност пјешака и смањити застоје на магистрали“, навео је он.

Паметни семафори и „зелени таласи“
Као једно од могућих рјешења Новаковић предлаже модернизацију управљања саобраћајем на кључним раскрсницама.

Како је објаснио, интензитет саобраћаја значајно се разликује током године, али и у различитим дијеловима дана, због чега семафори не би требало да раде по непромјенљивом режиму без обзира на стварно стање на улицама.

„На кључним раскрсницама треба увести камере, радарске детекторе и сензоре који би пратили број возила, правац кретања, дужину колона, брзину и вријеме чекања. На основу тих података могуће је прилагођавати режим рада семафора у реалном времену“, казао је Новаковић.

На главним правцима, гдје услови то дозвољавају, требало би, како је додао, увести и „зелене таласе“, како би се смањио број непотребних заустављања.

„То је стандард савременог управљања саобраћајем и рјешење које треба примијенити и у Бару“, поручио је.

Анализирати све пјешачке прелазе
Новаковић сматра да је потребно спровести и стручну анализу свих пјешачких прелаза на територији општине.

„Тамо гдје су безбједни и функционални, треба их задржати. На локацијама које захтијевају додатну заштиту потребно је увести одговарајуће мјере, док прелазе који нијесу добро позиционирани треба измјестити“, навео је.

На најоптерећенијим магистралним правцима, додаје, треба размотрити изградњу подземних пролаза или пасарела.

„Циљ није ограничавање кретања пјешака, већ њихова већа безбједност и смањење конфликта између пјешачког и моторног саобраћаја“, истакао је Новаковић.

„Главне саобраћајнице не смију постати импровизовани паркинг“
Према његовим ријечима, дио проблема могуће је ријешити и без великих улагања.

Неproписно паркирање, заустављање уз магистралу, неадекватни прикључци и други садржаји који угрожавају прегледност и проточност, сматра Новаковић, морају бити евидентирани и уклоњени или уређени тамо гдје представљају препреку.

„Потребно је утврдити критичне локације и за сваку од њих дефинисати конкретне мјере. Главне саобраћајнице не смију постати импровизовани паркинг“, нагласио је.

Мапа саобраћајних „црних тачака“
Новаковић предлаже и израду мапе саобраћајних „црних тачака“, која би, како је навео, обухватила Шушањ, Сутоморе, улаз у Бар, правац према Улцињу, Велики Пијесак, раскрснице према болници, прикључке на магистралу и друге локације на којима се редовно стварају колоне.

„Општина мора имати прецизне податке о томе гдје настају застоји, када се појављују и шта их изазива. За сваку локацију потребно је израдити посебан план дјеловања“, казао је он.

Информације за возаче у реалном времену
Један од приједлога је и постављање промјенљиве електронске сигнализације на кључним правцима.

Таква сигнализација би, према Новаковићевом концепту, возачима пружала информације о стању у саобраћају, дужини колона, времену путовања, радовима, инцидентима и алтернативним правцима.

„Правовремена информација омогућила би возачима да промијене правац и тако додатно растерете најоптерећеније саобраћајнице. Боље информисање возача значи и боље управљање саобраћајем“, рекао је.

Јавни превоз мора бити дио рјешења
Новаковић сматра да дугорочно није довољно само повећавати капацитет за аутомобиле, већ да Бар мора развијати јавни превоз као функционалну алтернативу.

„Посебно током туристичке сезоне, квалитетније организован и чешћи јавни и сезонски превоз између најоптерећенијих дјелова општине могао би смањити број возила на улицама“, казао је.

Према његовим ријечима, уколико грађани и туристи добију поуздан, доступан и функционалан превоз, дио свакодневних путовања може се обавити без аутомобила.

Центар за управљање саобраћајем
Као дугорочно рјешење Новаковић предлаже успостављање Центра за управљање саобраћајем, који би повезао семафоре, камере, сензоре, паркинг систем, електронску сигнализацију, информације о радовима и инцидентима, јавни превоз и комуникацију са надлежним службама.

„Такав систем омогућио би да се саобраћај прати и усмјерава на основу стварних података, а не да се реагује тек када застој већ настане“, навео је.

„Не треба чекати велике инвестиције“
Новаковић поручује да први кораци могу бити направљени одмах, без чекања на велике инфраструктурне пројекте.

Као почетне мјере наводи мјерење интензитета саобраћаја на кључним правцима, утврђивање мјеста и периода у којима настају највећи застоји, анализу рада семафора, преглед и процјену критичних пјешачких прелаза, евидентирање непрописног паркирања и других препрека, те израду базе података и мапе критичних локација.

„На основу тих података могу се дефинисати приоритети и предузети прве мјере – оптимизација семафора, увођење детектора, ‘зелени таласи’, уређење паркинга, уклањање препрека и израда пројектне документације за подземне пролазе и пасареле“, казао је Новаковић.

Веће инфраструктурне пројекте, додаје, треба оставити за наредну фазу, али их засновати на претходно урађеној анализи и јасно утврђеним приоритетима.

„Надлежности не смију бити изговор“
Новаковић је нагласио да рјешавање саобраћајних проблема захтијева сарадњу Општине Бар, државних институција надлежних за магистралне путеве, полиције и других служби које управљају саобраћајем и простором.

„Грађани не треба да буду таоци подјеле надлежности. Њих интересује да ли могу безбједно и на вријеме да стигну кући, на посао, у школу, болницу или на плажу“, поручио је.

Он сматра да је зато потребно окупити све надлежне институције, утврдити одговорности и направити заједнички план који ће имати јасне рокове и приоритете.

„Не постоји једно рјешење које ће преко ноћи ријешити све саобраћајне проблеме. Али постоји низ конкретних мјера које можемо спровести одмах, а затим их надограђивати кроз озбиљно планирање и веће инфраструктурне пројекте“, закључио је Новаковић.