Историчар Шербо Растодер казао је да сва бука у јавности није настала због Павла Ђуришића него због идеологије која треба да га рехабилитује, а преко њега и, како каже, све савремене злочине те идеологије. Историчар Александар Стаматовић реаговао је на те Растодерове констатације и упитао је од кога се то рехабилитује Павле Ђуришић, да ли од Растодера и његових истомишљеника.
Тренутна прича о споменицима, каже Растодер, нема за циљ да подигне споменик Павлу Ђуришићу, него да подгине споменик себи и својим злочинима.
“Павле Ђуришић не смета никоме, а чему сврха тих споменика? Сва бука није због Павла него због идеологије која треба да рехабилитује Павла а преко њега да рехабилитује све савремене злочине те идеологије”, истакао је Растодер.
Та идеологија је, тврди Растодер, задњих 30 година, а кренула је чином који је проблематичан са становишта идеологије, а то је, како је казао, да су у Србији изједначени четници и партизани.
“Можете идеолошки изједначити кога хоћете, и фашисте и нацисте и четнике и партизане, али не можете изједначити њихова дјела злочина”, нагласио је Растодер.
Прича о споменику Павлу Ђуришићу први пут је, истакао је Растодер, актуелизована 2024. године.
“Али тада је Црна Гора блиа партизанска и ту није било говора. А данас када је по мишљењу четничка, односно доминантне четничке идеологије, васкрсавање Павла Ђуришића служи само као идеолошка потврда савременим властодршцима. То нема апсолутан никакав културолошки значај”, казао је Растодер.
Ти споменици нису подизани због тих чије је име на споменицима, тврди Растодер, јер није ни тражена никаква дозвола од Министарства културе.
Историчар Александар Стаматовић реаговао је на Растодерове констатације и упитао је од кога се то рехабилитује Павле Ђуришић.
“Од кога ми то рехабилитујемо Павла Ђуришића, је ли од Шерба Растодера? Од његових истомишљеника?”, питао је Стаматовић.
Растодер је нагласио да споменици на овим просторима не служе онима којима су намијењени. Посљедица су, поручује, данашње генерације, а не прошле.
(РТЦГ)