Забољела истина: Мандић подсјетио да су Косово и Видовдан темељ и извор Црне Горе
Говор предсједника Скупштине Црне Горе и лидера Нове српске демократије Андрије Мандића поводом двадесет година чланства Црне Горе у Уједињеним нацијама изазвао је нервозне реакције дијела опозиције. Разлог није тешко пронаћи – Мандић је подсјетио на историјску истину коју су многи деценијама покушавали да потисну: да се слободарска Црна Гора није родила 2006. године, већ да је израсла на видовданском завјету, Косовском боју и жртви српског народа.
Предсједник парламента није говорио о дневној политици, већ о темељима на којима је настала модерна Црна Гора.
„Предуслов двадесетогодишњег чланства у Уједињеним нацијама била је вјековна борба наших предака за слободу, а Видовдански завјет и Косовски бој путоказ су и европске будућности Црне Горе“, поручио је Мандић.
Немогуће је пронаћи иједног озбиљног и признатог историчара који би могао оспорити ову чињеницу. Црна Гора је настала као уточиште српског народа након Косовске битке. Управо су Срби који су се послије пада српске средњовјековне државе и Косовског боја повлачили у неприступачне крајеве данашње Црне Горе очували слободу, православну вјеру и државотворну идеју Немањића.
Зато није случајно што је Косовски завјет вијековима био духовна вертикала Црне Горе.
На њему је почивала власт владике Данила, Саве, Василија, Петра I, Петра II Петровића Његоша, књаза Данила, краља Николе, али и свих великих црногорских јунака – од Баја Пивљанина, Новице Церовића и Марка Миљанова до безбројних знаних и незнаних ратника који су гинули са увјерењем да настављају Косовску битку.
Његошево дјело готово је незамисливо без Косова и Видовдана. „Горски вијенац“ није само књижевно ремек-дјело, већ поетско свједочанство Косовског завјета. Исто тако, краљ Никола је своју државну и националну политику темељио на идеји ослобођења српских земаља и обнове српске државне цјелине, славећи Видовдан као један од најсветијих дана српске историје.
Зато је тешко разумјети критике оних који данас Косовски завјет називају „митом“. Ако је мит оно на чему је настала Црна Гора, онда би морали објаснити и зашто су управо Његош, Свети Петар Цетињски, краљ Никола и читав низ црногорских владара и духовника своју политику, поезију и државотворну мисао градили управо на Косову.
Посебно је значајна Мандићева најава да ће репродукција чувене Лубардине слике „Косовски бој“ бити постављена у Скупштини Црне Горе.
Та слика није страначки симбол, већ једно од најзначајнијих дјела црногорске и српске умјетности, настало из пера Петра Лубарде, једног од највећих сликара које је Црна Гора изњедрила. Њено мјесто у највишем законодавном дому представља подсјећање на историјски континуитет државе, њене борбе за слободу и духовне темеље на којима је изграђена.
Зато су ријечи Андрије Мандића много више од политичке поруке.
Оне су подсјећање да европски пут Црне Горе не значи одрицање од себе, већ управо супротно – да само народ који поштује своје коријене, своје претке и своју историју може сигурно корачати у будућност.
Видовдански завјет није препрека европској Црној Гори. Он је темељ њене слободарске традиције, њеног историјског идентитета и моралног компаса који је овај народ одржао кроз најтеже вијекове. Управо зато су Мандићеве ријечи погодиле оне који би жељели да се Црна Гора одрекне свог историјског памћења.
А историја је овдје недвосмислена – без Косовског завјета не би било ни Његоша, ни Светог Петра Цетињског, ни краља Николе, ни оне Црне Горе која је вијековима носила часни епитет српске Спарте.
Мићо Лутовац
