Никола Вујошевић одушевљен првим „Спичанским ђиром“: „Успјели смо нешто што нијесмо очекивали“

Више од 100 бицикала, дјеца, родитељи, комшије, старији Спичани и гости из других градова јуче су заједно возили кроз Сутоморе у првом „Спичанском ђиру“ – манифестацији која је, по свему што се могло видјети, превазишла и очекивања самих организатора.

Под слоганом „Дођи. Вози. Уживај. Воли Сутоморе.“, учесници су са Трга у Сутомору кренули у 10 часова, а бициклистичка тура водила је шеталиштем до Потока Врело. Након краћег предаха, колона се вратила истим правцем, а потом наставила ка Спичанском пољу, поред Голом брда и школе.

У спортској зони и код отворене теретане у Спичанском пољу организована је пауза, али и простор за игру и дружење, посебно најмлађих. Управо је тај дио програма додатно скренуо пажњу на једну од порука коју су организатори жељели да пошаљу – да Сутоморе, као велико туристичко мјесто, мора да има садржаје за своју дјецу, прије свега уређено дјечје игралиште.

„Спичански ђир“ није замишљен као такмичење, па у њему није било ни побједника ни поражених. Побједник је, у најширем смислу, требало да буде само Сутоморе – кроз дружење, здрав живот, боравак на отвореном и окупљање људи који у овом мјесту живе, раде или му се радо враћају.

И управо је то, према ријечима Николе Вујошевића, новинара и водитеља, али и једног од људи који су били међу носиоцима иницијативе „Волим Сутоморе“, оно што је овом догађају дало посебну вриједност.

„Први Спичански ђир је заиста прошао сјајно. Иако је организација била кратка, свега седам дана, успјели смо да се добро организујемо, мобилишемо људе, да дјеца дођу и учествују у манифестацији, да се осјете лијепо и да се у Сутомору напокон организује нешто таквог типа“, каже Вујошевић за „Барски портал“.

Он признаје да је организација у тако кратком року представљала својеврстан изазов, али је управо одзив показао да је идеја била потребна.

„Увијек се нешто важно дешава у другим дјеловима града. Зашто се некада не би десило и у Сутомору? Зашто једна манифестација као што је бициклијада не би била дио живота овог мјеста? Имали смо један изазов испред себе и успјели смо да га испунимо. Једнако смо срећни и задовољни, а то се показало на најбољи могући начин“, истиче Вујошевић.

Према његовим ријечима, више од 100 бицикала на једном мјесту, у првом издању и без дуге припреме, представља резултат који је превазишао почетна очекивања.

Посебно наглашава да организатори нијесу тражили званичну помоћ, већ су се сами окупили и манифестацију покренули преко друштвених мрежа. Значајну подршку пружила је Основна школа „Кекец“, која је препознала и промовисала причу о здравим стиловима живота, као и организација „Biciklo.me“, која је обезбиједила логистичку и организациону подршку и чији су представници били присутни током догађаја.

„Били су ту и грађани других градова. Успјели смо нешто што нијесмо очекивали и заиста смо сви задовољни и срећни“, каже Вујошевић.

Ипак, његов највећи утисак није број бицикала, већ чињеница да су уживала дјеца.

„Најсрећнији смо зато што су наша дјеца уживала, возила се поред мора, возила се и у другим дјеловима Сутомора. А оно што је најважније, још једном смо посјетили дио Спичанског поља на којем се налази спортска зона и показали да је неопходно да у 21. вијеку Сутоморе има дјечје игралиште“, наглашава он.

Управо је у том дијелу организован и дјечји полигон, који је, судећи по реакцијама најмлађих, био један од најбоље прихваћених сегмената цијелог догађаја.

„Дјеца су се обрадовала, играла су се, што се уосталом види и на фотографијама. И још једном смо апеловали да се напокон неко сјети и обезбиједи дјеци игралиште какво једно туристичко мјесто мора да има“, поручује Вујошевић.

За њега је „Спичански ђир“ зато био много више од бициклистичке вожње. Била је то прилика да се покаже како једна локална заједница може сама да покрене позитивну причу и окупи различите генерације око заједничке идеје.

Учествовали су најмлађи, родитељи, млади, старији Спичани, али и људи који су дошли из других градова. Посебну симболику носило је и учешће учитеља Николе Јелића, који је током свог дугогодишњег рада у Сутомору испратио генерације Спичана.

Јелић је поручио да би желио да „Спичански ђир“ постане традиција, најмање два пута годишње, док му је посебно драг сам назив манифестације.

„Свака част организаторима. Ово је нешто феноменално. Најбоље говори број присутних бицикала, младих, старијих, најмлађих и најстаријих, а ево и ја сам један од њих“, казао је Јелић.

Вујошевић сматра да је јучерашњи догађај отворио и питање развоја бициклистичке инфраструктуре у Сутомору и Бару.

Посебно се нада да ће, уколико дође до изградње булевара Сутоморе–Бар, у плановима бити предвиђене и бициклистичке стазе.

„Бициклистичке стазе су нам неопходне како бисмо живјели на један бољи и квалитетнији начин. Надамо се да, уколико дође до изградње булевара Сутоморе–Бар, надлежни неће заборавити бициклистичке стазе. Поред свих бенефита које то доноси, то је и једна туристичка понуда која је неопходна за Сутоморе“, сматра он.

Посебно је занимљиво што је манифестација већ током првог издања произвела оно што организатори можда нијесу очекивали – питања о наставку.

„Волим Сутоморе“ се, каже Вујошевић, све више шири, а људи су већ почели да се јављају са жељом да помогну и питањима када ће бити други „ђир“.

„Добили смо много питања када ће већ други ђир. Људи једва чекају да се нешто ново организује. Рекли смо полако, али видјећемо да на прољеће можда поново направимо ово, на још бољи начин и са још већом организацијом“, најављује Вујошевић.

Ипак, додаје да већ сада треба бити реалан и признати величину онога што је постигнуто.

„Мада, опет морам рећи – 100 бицикала на једном мјесту, на малом мјесту, велики је успјех. Похвале и за редаре и за све људе који су нам изашли у сусрет да све прође без икаквих проблема“, истиче он.

Први „Спичански ђир“ тако је завршен без медаља, пехара и проглашења побједника, али са нечим што је за једну локалну манифестацију можда и важније – са осмијесима дјеце, задовољним родитељима, окупљеним генерацијама Спичана и осјећајем да Сутоморе може и треба да има више оваквих дана.

А ако је судити по питањима која су већ јуче стизала организаторима, први „Спичански ђир“ неће остати и посљедњи.