РУЖИЧАСТЕ ЗВИЈЕЗДЕ
Распукла и устрептала
Сва се је ватрама пожуде дала
Док лежи страшћу разапета
Упијам врелину њеног цвијета
И док се латице растварају
Оба се свијета у један спајају
А поноћ пламти и гори тијело
Сажиже огањ и све је бијело
И бијели мјесец језером сија
И одбљесци снијежних Проклетија
Уз срцуљасте пирамиде
Између Бесца и Обидe
Искрама свјетлости тијелом бриде
Засута бескрајем звјезданог праха
Те свете ноћи Три Јерарха
И моја душа бјелином мину
И узнесе се у висину
Да тамо благослов и опрост иште
За моје земаљско светилиште
У коме узбрах први цвијет
И спознах онај тајни свијет
У ком је врелина њеног длана
Рањеном срцу лијек и рана
У коме вјечност вратима раја
Чежњиво земљу са небом спаја
Светозар Ђуришић
Оставите коментар
Остали чланци
Највише коментара
