Узбуна у школама: Дојаве о бомбама поново паралисале наставу – ко покушава да дестабилизује државу?
Јутро у Црној Гори почело је новим таласом страха, неизвјесности и оправдане забринутости родитеља, ученика и просвјетних радника, након што су на више адреса државних институција и медија стигле пријетње о наводно постављеним експлозивним направама у школама.
Како је потврђено из полиције, због пријетње бомбашким нападом јутрос нема наставе у основним школама на подручју општине Бар, док прве информације говоре да је у највећем броју основних школа широм државе настава обустављена или озбиљно поремећена.
Према наводима медија, пријетећи мејлови упућени су на адресе Владе Црне Горе, Управе полиције, Агенције за националну безбједност, као и више медијских кућа. Уз поруку је, како се наводи, достављена и фотографија аутоматског оружја.
Појединачно нису наведене школе у којима су наводно постављене бомбе, већ је само саопштено да се ради о основним и средњим школама.
Паника међу родитељима и ученицима
Иако ово није први пут да се овакве дојаве дешавају, страх и узнемиреност нијесу ништа мањи. Напротив.
Када родитељ ујутру пошаље дијете у школу, а потом чује вијест о могућој бомби, свака нормална реакција је паника. Телефони се усијавају, друштвене мреже преплављују поруке, а школе и наставници налазе се под огромним притиском.
Само прије два дана, због дојаве о бомбама, евакуисане су барске средње школе. Данас су на удару основне школе.
То значи да неко систематски тестира стрпљење државе, безбједносних служби и живаца грађана.
Није ријеч о шали, већ о нападу на државу
Овакве дојаве више нико не може посматрати као дјечију игру, неозбиљну интернет шалу или пуко узнемиравање јавности.
Ово је директан удар на образовни систем, на психолошку стабилност дјеце, на рад институција и на осјећај сигурности у држави.
Када се једним мејлом заустави настава, изазове хаос у више градова, ангажује полиција, службе безбједности и управе школа – онда је јасно да је ријеч о озбиљном безбједносном проблему.
Неко очигледно жели да дестабилизује државу, шири страх и покаже да може паралисати систем кад год пожели.
Дјеца не смију бити таоци болесних умова
Посебно је опасно што су мета школе. То значи да су у центар овог болесног сценарија стављена дјеца.
Основци не треба да одрастају уз полицијске траке, евакуације, сирене и страх од бомби. Ученици треба да размишљају о контролним задацима, екскурзијама и распусту – не о томе да ли је неко поставио експлозив у њиховој школи.
Свако ко свјесно изазива овакву врсту страха заслужује најоштрији одговор државе.
Вријеме је за рјешења, не само реакције
Јавност с правом очекује хитно откривање актера ових пријетњи, без обзира да ли се ради о појединцу, групи, страним серверима, домаћим извршиоцима или организованом облику сајбер терора.
Држава мора уложити све ресурсе – полицијске, тужилачке, технолошке и међународне – како би се овакви напади пресјекли једном заувијек.
Ако је потребно, треба мијењати и законске прописе како би казне за лажне дојаве које изазивају масовну панику биле драстично строже.
Свако ко шаље дојаве о бомбама у школама не напада само зграде – он напада дјецу, породице, просвјету и државу.
Зато овдје не смије бити благе казнене политике, оправдања ни релативизације.
Ко шири страх међу дјецом, мора осјетити пуну снагу закона.
Јер држава која не може заштитити школу, тешко може заштитити било шта друго.
