ПИШЕ: Горан Даниловић, предсједник Уједињене Црне Горе
Познајем Гојка Раичевића скоро 25 година. Његову породицу од првог тренутка. Ко је год намјерио да их увредама и бљувотинама на друштвеним мрежама уплаши, грдно се преварио; неће ту бити узмака ни од једног корака.
Никад нећу разумјети храброст скривену иза лажних профила и глупост оних који мисле да могу некоме цртати мету на челу, а да то не дође на наплату.
Знам да се Раичевићи нису уплашили због тога што ништочиње објављују фотографије цијеле петочлане породице с намјером да рашире свој срамни таргет.
Болест и кукавичлук су свачији, али је ћутање медијске јавности срамотније од свега што су излајали појединци за ову породицу.
Изгореле су мреже када је предсједник општине Пљевља написао „казуј бабо јеси ли вјештица“, иако се однах потом извинио и госпођи Тадић и јавности.
Наравно да таквој комуникацији нема мјеста, али је једно када се примјерено и непримјерено обрачунавају јавне личности, а друго је када се пријети нечијој породици: једној жени, зато што је супруга, једној дјевојци зато што је ћерка, једном младићу зато што је успјешан и једном малољетном дјечаку који је већи мушкарац од ових пунољетњих примитиваца и кукавица.
Гојко Раичевић се никада није крио нити је узмицао пред прогоном и пријетњама бившег режима, а не да се склони безименим или именим биједницима који наводно бране част и понос Црне Горе. Ако су то новоборци за црногорство и Црну Гору небило ни њих, ни нас, ни Црне Горе.
Наравно, подршка за Гојка и његову породуцу. И не залијећите нам се јер не живимо у волујском крду – волова има, али има и штапова.