HIC RHODUS, HIC SALTA: Дерван, српски кнез у Полабљу
ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Дерван, српски кнез у Полабљу – Бела Србија (око 631—636)
Дерван или Дрван је био кнез Беле Србије или Северне Србије у првој половини 7. века. Као кнез Срба уз реку Елбу (Лабу) Дрван се у франачким писаним изворима спомиње у догађајима везаним за 631/32. годину и то је за сада најстарије поуздано име неког владара српских племена, а можда и најстарији поуздани запис о Србима уопште.
Српска племена се у тадашњим историографским документима појављују као „Урби“, „Сурби“, "Sorbi", "Zirbi", "Zeruiani", и предузимала су војне упаде у граничне области Саксоније и Тирингије.По раније насталим замислима Дрван је српска племена водио и према Јужној Европи.Замисао да је Дрван предводио Србе на југ нема потврду у писаним историјским изворима.
Према писању цара Константина VII Порфирогенита: „Пошто су два брата наследила од оца власт над [Белом] Србијом, један од њих, узевши половину народа, пребегне Ираклију”, тј. према јужној Европи. Ако је Порфирогенитов опис истинит онда је за доношење тако важне одлуке о сеоби Срба у јужну Европу морала бити сазвана скупштина српских племена. Скупштина је одржана вероватно око 631. године, а кнез Дрван је изгледа био онај брат кога Порфирогенит спомиње као вођу Срба који су остали у Северној (Белој) Србији.
У "Фредегаровој хроници“ ("Псеудофредегарова хроника") пише да се Дерван, „кнез Срба, који су словенског порекла“ ("...Deruanus dux gentis Urbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant...после Самове победе над франачком краљевином 631/632. године и њиховим краљем Дагобертом одвојио од Франака и прикључио великом савезу словенских племена којим је владао Само (око 623-658). Одлука о прикључивању Самовом племенском савезу је била пресудна. У Самовом племенском савезу Словена, Дрванови Срби добили су од (631/32) поуздану заштиту од Франака и других непријатеља.
Заједно са словенским владаром Самом, Дрван је водио ратове који су разбили франачку врховну власт на Сали и учврстили политичку независност Срба у тој области, а то ће трајати и следећих век и по, када ће бити утврђена граница према Словенима, тј. Србима ("Limes Sorabicus"). Године 641. тириншки војвода Радулф склопио је договор са својим источним суседима о истим правима и казнама за све. Из ових догађаја потичу прве познате политичке акције српских племена.
Селимир - вероватно брат кнеза Дрвана, (од око 631) и савременик цара Ираклија 610-641
Познат и као Непознати архонт или Српски архонт, је тако означен у ранијој српској историографији јер његово име није записао Константин VII Порфирогенит. Ипак, Тибор Живковић је приметио да том првом српском владару на Балкану одговара опис легендарног краља Селимира из Љетописа попа Дукљанина. Због те очигледне подударности са описом родоначелника прве српске династије на Балкану није неоправдано условно употребити за њега легендарно име Селимир. Поред легендарног имена можда је могуће претпоставити да је владао од око 631. до око 652.
(Преузето са www.amika.rs)
(Наставиће се)
