Ћирилица Latinica
11.01.2026.
Колумне

HIC RHODUS, HIC SALTA: Ко су Срби? Питања поријекла, језика и идентитета

Аутор: Редакција 2 Оставите коментар

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Ко су Срби? Одакле су дошли? Да ли су аутохтони народ од давнина на овим просторима или нису? И многа друга питања од језика, писмености, говора, представљају и дан-данас велику загонетку.

Ова питања заокупљају истраживаче, стварају се разноразне школе тумачења, од којих свака даје своје виђење онога што се дешавало на просторима Евроазије прије 10.000–12.000 година.

Да би читаоци које ова тематика интересује имали увид у различита тумачења, преносим један текст на који сам наишао на Фејсбуку, а који је сачувала једна брижна душа прије неколико година.

Аутор је потписан као Чувар Пламена.


Једна од теорија о протоСрбима
Срби и Српска православна црква памте један давни потоп који је задесио њихове претке, а преживјели, који су започели нову цивилизацију, рачунају вријеме од тог потопа као свој нови почетак.

Одређивањем старости слатководних и морских шкољки методом C14, амерички научници Волтер Питман (Walter Pitman) и Вилијам Рајандосли (William Ryan) дошли су до открића да је прије више од 5.500 година прије Христа (тачније прије 7.519 година), вода у Црном мору нагло промијенила салинитет. Односно, да је 5.500 година п. н. е. Црно море било слатководно језеро, на око 50 метара испод данашњег нивоа.

Ово откриће објавили су 1997. године у дјелу „Scientific Evidence“. Након тога и други угледни научници потврдили су овај закључак. Европски пројекат из 2004. године, на основу проучавања седимената у Црном мору, такође је потврдио ово откриће.


Ушће четири ријеке – јединствен случај на Земљи
Ова чињеница неминовно је морала да има за посљедицу сасвим сигурно јединствен случај на Земљи – да четири огромне ријеке имају једно ушће. Ни на једном другом мјесту на планети четири тако велике ријеке не уливају се на тако малом простору, практично на једном мјесту.

Те четири ријеке су: Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав.
Ушће четири ријеке је у ствари колевка Срба, односно Словена (данашња Украјина).

Оне су симболично представљене и на српском грбу – крст са четири оцила (четири српска племена која су кренула у четири правца).


Сеобе Срба након потопа
Повлачећи се пред надолазећим морем, сасвим логично, народ се кретао узводно долинама ове четири ријеке.

Они Срби који су кренули узводно долинама ријека Дон и Дњепар касније су основали државу која се и данас зове РАСИЈА (Русија – изговара се Расија).

Они Срби који су се повлачили узводно уз Дњестар до данас су задржали име Срби, са данашњом одредницом Лужички. Мишљење је да су се и данашња Чешка и Моравска звале Србија.

Они Срби који су се повукли на запад уз Дунав до дана данашњег се зову Србима. Прва држава коју су основали звала се Расија или Рас, односно Рашка, а себе су називали Расјаним Србима, односно Рашанима (Расенима).

Они Срби који су се повукли на исток према Кавказу и Каспијском језеру названи су Сарматски Срби или Стари Срби (или Краљевски Срби, прим. аутора). Прва држава коју су основали звала се Сербонија (или Сорабија), а народ је назван Сораби, или Бијели Сораби, док су се јужни (балкански) Срби називали Црвеним Сорабима.

Назив регије Моравске и наше балканске ријеке Мораве имају исто поријекло. Можда су имена дата према постојећим регијама, ријекама итд. у тој прапостојбини, па су исто тако „понесена“, као и назив регије Рашке.

Сарматска Србија – Сербанија
Расија (Русија)
Лужичка Србија, Моравска Србија
Србија – Расија (Рас, Рашка)

Српско предање и археолошки трагови
Наравно, логичан аргумент би био да чињеница да су се Срби негдје расејали и оставили своје име не мора значити да су потекли управо из области Црног мора. Међутим, постоје и друге чињенице које, по овом тумачењу, доказују управо то.

Једна од тих чињеница су Трипољска и Винчанска цивилизација и култура.

Научници су утврдили да се Црно море у данашњем облику формирало око 5.500 година п. н. е., поплавивши слатководно језеро и подигавши ниво воде за више од 50 метара (да ли је то легенда о Атлантиди, прим. аутора?).


Трипољска цивилизација
Мало сјеверније, у подручју ријеке Дњестар, око 5.400 године п. н. е. изненада се појављује веома развијена Трипољска цивилизација. Откривено је око 2.000 насеља на подручју данашње Украјине, Молдавије и Румуније.

Археолози тврде да је то била изразито напредна цивилизација, са монументалним грађевинама, развијеном металургијом, производњом керамике и ткањем. Градови су били кружног облика и окружени водом.


Винчанска цивилизација и писмо
У истом периоду, узводно уз Дунав, на подручју данашње Србије и Румуније појављује се Винчанска цивилизација. Винча је била урбана средина, а становништво је посједовало напредна знања из металургије, керамике и ткања.

Најстарији траг писмености припада управо овој култури. У том систему знакова лако се проналазе готово сва слова данашњег ћириличног писма, односно Србице.


Крст са четири оцила као симбол
Национални симбол Срба – крст са четири оцила – налази се у Винчанском писму. Претпоставља се да он представља центар свијета окружен четири ријеке.

Срби (Словени) су с правом своју колевку сматрали центром свијета – најразвијенијом цивилизацијом тог доба. Тартарија амулет, артефакт Винчанске културе, стар 5.000–6.000 година, ту тврдњу додатно потврђује.


Винчанска мапа свијета
Овај артефакт је у ствари мапа, оријентисана на сјевер. На њој се уочава пет лучних црта које представљају ријеке.

Четири од њих су Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав. Све почињу словом Д, а управо из овог симбола настало је ћирилично и латинично слово Д.

На мапи су јасно означени:
центар свијета
– Азовско море
– ријека Волга
– руске степе
– Кавказ
– Арабијска пустиња
– ветрови дуж Дунава
– некадашње језеро
– подручја Чешке, Моравске и Словачке

(Чувар Пламена)

Коментари
SanDra
SanDra: Odlična kolumna!!
11.01.2026 12:51
бамби
бамби: Браво Ремс! 4 Д(С)! То је то! Само пумпај ође је (С)пајки Ћациленд! Сви мртви и сви спавају! Браво!!!
11.01.2026 13:07
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar