HIC RHODUS, HIC SALTA: Заборављене Веде старих Словена

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

У школи смо учили, или боље рећи помињане су индијске Веде као најстарије књиге. Помињана је и Рамајана, као и епски мит о Гилгамешу. Али нисмо никада чули, нити учили, да постоје Аријевске Веде, односно Славјано (словено)-Аријевске Веде. Да ли је то немар или је у питању нешто сасвим друго? Да ли су “Тамне силе” уплеле своје прсте да Истина не изађе на светло дана?

Поставља се питање колико ми заправо не знамо! И тако је све постављено да, када избије грумен Светлости из Таме, бива исмијаван од незналица и примитиваца, а то и јесте циљ Сила Таме – да останемо необавештени, односно да останемо у Незнању. Да ли желимо да верујемо или не, остаје на нама. У сваком случају корисно је да будемо обавештени.

Књига Перунове Мудрости

У овим Сањтијама приповеда се о трећој посети Бога Перуна Мидгард Земљи.
Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) су једно од најстаријих словенско-аријских светих предања. Сачували су их жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца – инглинга.
Оригиналне Сањтије само се наизглед могу назвати књигом, јер су то заправо плоче од племенитог, нерђајућег метала, исписане древним х’Аријским рунама.

Древне руне нису слова, а ни хијероглифи онако како их данас схватамо. Руне – то су тајни ликови који носе у себи огромну количину древних знања. Та стара рунска форма писма није ишчезла у дубини минулих векова и миленијума, попут других древних алфабета, азбука и буквица. Она је за жреце древноруске инглистичке цркве православних старовераца – инглинга и даље основни облик писма.

У стара времена х’Аријска руника послужила је као темељ за изградњу различитих упрошћених облика писма: древног санскрта, черта и резова (црта и разреза), деванагари писма, англосаксонске и германо-скандинавске рунике, и многих других.

Х’Аријски рунски облик писма се предаје на духовним семинарима древноруске инглистичке цркве православних старовераца – инглинга, како би се сачувао и даље, за наше потомке, и како древна мудрост не би замрла у безвремену, већ да би се и у будуће предавала с поколења на поколење.

Да би се замислило како Сањтије изгледају, треба имати у виду да се свака Сањтија састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи 9 редова, а у сваком реду, под једном цртом која се зове поднебесница, исцртано је по 16 руна. На свакој плочи су по 4 шлоке, по две са сваке стране. Девет Сањтија на 36 плоча састављају један Круг, и те плоче, које садрже укупно 144 шлока, повезане су помоћу три алке које симболизују три света: Јаву (свет људи), Наву (свет духова и душа предака) и Праву (светли свет словенско-аријских богова). Православље је слављење светле стазе Права.

Девет кругова Сањтија, који садрже 1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно дејствујућих х’Аријских руна, сачињавају смислени ликовни зборник који се од најдревнијих времена назива – Веда, или, ако користимо латински облик – Едда.

Сањтије су писане у форми дијалога, а записане су пре око 40.000 година. У Првом Кругу прича се о заповестима које је народима Велике Расе и Небеског Рода дао бог Перун; о догађајима који предстоје у будућности, у току Свароговог Круга и Деведесет Девет Кругова Живота, тј. током 40176 година, и много о чему другом.

Први превод на савремени руски језик, са х’Аријске каруне (древног х’Аријског језика), начинили су словенски жреци у Звезданом Храму године 7452. од стварања света, што одговара 106722. години од оснивања Иријског Асгарда (тј. 1944. години од Христовог рођења), а ради поново установљених словенско-аријских и родовских општина на територији Беловодја или, како се каже у Сањтијама, на Светој Земљи Расе (територија од Урала до Бајкала и од Северног океана до монголског Алтаја).

То је учињено и стога што су у првим деценијама совјетске власти, а приликом уништавања словенских општина, без трага ишчезле многе древнословенске ведске књиге, Харате и Сањтије древних Богова, до тада чуване у словенским и родовским општинама Беловодја.

Назив Беловодје настао је од древног назива реке Иртиш (савремено: Иртиш – Ириј тишајшиј). У древном х’Аријском језику постоји руна Ириј, чије је ликовно значење – бела, чиста вода.

При преводу није коришћена совјетска форма писма и ортографије, већ руска, којом је у 20–30 годинама ХХ века од Христовог рођења исказиван наш родни сликовни језик. Многе речи су дате у својој првобитној основи, јер ни у руском, а поготово не у совјетском језику, нема аналога датим речима и ликовима.

У првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968, 1973, 1980. године) био је укључен само Први Круг „Сањтије Перунове Веде“, а та су издања штампана у малом тиражу и била дистрибуирана углавном по општинама древноруске цркве православних старовераца – инглинга. Део тиража издања из 1968. године, приликом транспорта, запленили су надлежни органи и он је „захваљујући томе“ доспео у разне државне и обласне архиве.

Осмо издање појавило се године 7500 (1992. г. н.е.), након што је код правосудних органа регистрован највиши руководећи орган древноруске цркве – Орден Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање се појавило у библиотекама града Омска, а и у библиотекама неколицине високошколских установа. На основу њега студенти пишу реферате и семинарске радове о древној вери Словена и Аријаца.