HIC RHODUS, HIC SALTA: Марио Алинеи о палеолитском континуитету и поријеклу европских језика
ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Француски слависта Сипријан Робер тврдио је да су Срби народ-мајка, а да је српски језик мајка свих језика.
Прије неког времена, у издању издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада и суиздавача Библиотеке града Београда, изашло је капитално дјело италијанског лингвисте Марија Алинеиа под називом „Настанак европских језика“, у два тома, на близу 1.800 страна.
Представљање књиге одржано је у Библиотеци града Београда. Поред уводног излагања директорке Библиотеке града Београда Јасмине Нинков и директора издавачке куће „Прометеј“ Зорана Колунџије, о књизи су говорили лингвисти др Вељко Брборић, др Александар Милановић и др Момир Никић, археолог Јелена Малешевић, као и лингвиста и преводилац Алинеиовог дјела Иван Димитријевић. Уважени научници суштински су рекли све што је битно како би квалитетно представили Алинеиево дјело.
На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тиме и развој језика и културе.
Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се, аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита, може поставити модел хронолошког датовања језика.
Он наглашава да се, за разлику од западне Европе, гдје неолит почиње у другом миленијуму прије нове ере, једино на Балкану може пратити континуитет старе европске цивилизације преко телова већ од осмог миленијума прије нове ере. Такође наводи да су археологија и савремена генетика потврдиле да је Балкан једини европски регион гдје су најстарији археолошки и генетски слојеви неспорно доказани.
На основу ових сазнања, Алинеи поставља тезу о аутохтоности европске цивилизације у Подунављу, као и о њеном непрекинутом континуитету до данас. Он оштро негира идеју о доласку Јужних Словена у VII вијеку нове ере и тврди да за то апсолутно не постоје ни археолошки ни историјски докази. Тезом да се Јужни Словени налазе у Подунављу још од палеолита, Алинеи је практично срушио званичну индоевропску теорију.
Он тврди да Словени и данас географски и етничко-језички заузимају половину западне Европе и сматра да су одувијек били на тим просторима, још од дубоког палеолита. По његовом, али и по мишљењу других лингвиста, Словени су заузимали огроман простор – од Балтика, преко сјеверне Италије, па све до Мале Азије. Народе као што су Венети, Трибали, Трачани, Пелазги, Фриги, Лики и Лиди сматра прасловенским корпусом.
То је један од разлога зашто Алинеи истиче да је „потребно рашчистити једну од најапсурднијих последица традиционалне историјске хронологије, ону која тврди да су Словени касно стигли на историјску сцену Европе и у исто вријеме успјели, сасвим необјашњиво, да заузму огромне просторе на којима и данас живе“.
Једини логичан закључак, по њему, може бити да су управо Јужни Словени (читај Срби, прим. аутора) били оригинални покретачи нове земљорадничке револуције, заната, умјетности, религије, језика и првих урбаних култура Европе у Подунављу.
Алинеи сматра да је јужнословенска група најстарија, односно да „не постоји никакав сјеверни словенски језик, већ су се западни и источни словенски језици независно развили из јужнословенских“. Примогеност јужнословенских језика налази у доказима да они лингвистички обухватају и источне и западне, те тако представљају заједнички именитељ свих словенских језика.
Алинеи заговара језичку конзервацију и сматра да један дијалект прије свега одликује чување, а не мијењање. По њему, стандардни језик је увијек плод елите, која по природи нема етничко обиљежје, па ни такав језик нема изразиту етничку функцију. Међутим, пошто елита настаје из најпросперитетнијег дијела једне етничке заједнице, која има изражен етнички карактер, и стандардни језик задржава та обиљежја.
Временом се језик мијења углавном на пољу лексике и семантике, што су ситне корекције које не задиру у структуру језика. Алинеи их назива културно-језичком обновом. Он за све европске језике нуди такозвану микенску пројекцију, по угледу на језик микенске културе, и настанак европских дијалеката смјешта у камено доба, а не у средњи вијек, како то тврди званични научни наратив.
Ко је Марио Алинеи
Марио Алинеи рођен је у Торину, у италијанској регији Пијемонт, 10. августа 1926. године, а умро је у Импрунети, малом градићу у близини Фиренце, у регији Тоскани, 8. августа 2018. године. Био је италијански филолог и палеолингвиста.
Током богате научне каријере написао је више од 300 научних радова и више десетина књига, првенствено из области дијалектологије и историјске лингвистике. Био је професор емеритус Универзитета у Утрехту у Холандији, гдје је предавао од 1959. до 1987. године.
Оснивач је и уредник научног часописа за теоријску и примијењену семантику „Quaderni di Semantica“, као и редовни члан шведске Краљевске академије у Упсали.
Научну репутацију стекао је кроз два капитална дјела: „Атлас језика Европе“ (Atlas Linguarum Europae) и „Поријекло језика Европе“ (Origini delle lingue d’Europa). Пројекат „Атлас језика Европе“ покренут је при УНЕСКО-у 1979. године, а Алинеи је био његов предсједник од 1982. до 1997. године. Ријеч је о једном од најозбиљнијих међународних научних подухвата који је окупио најзначајније лингвисте из свих европских земаља.
