(ВИДЕО) Институционални секс и држава која се прави невина

ПИШЕ: Томислав Т. Велички

Црна Гора је земља институција. Само што су институције, судећи по пракси, одавно прошириле опис посла. Данас више не знамо да ли су кабинети мјеста за доношење одлука, заштиту државе и људских права — или сценографија за оно што је Иван Занковић из Сутомора још прије 13 година прецизно назвао институционалним сексом.

Најновија афера са експлицитним снимцима, у чијем су средишту бивши директор Агенције за националну безбједност и савјетник за безбједност предсједника Црне Горе Дејан Вукшић и донедавна челница једног од директората у Министарству људских и мањинских права Мирјана Пајковић, неодољиво подсјећа на епизоду за коју се мислило да је архивирана под насловом: „Ово се више никад неће поновити“.

Али јесте. И то у новом паковању, са новим актерима и истим институционалним амбијентом.

Важно је нагласити да се, према до сада доступним снимцима и фотографијама који су преплавили друштвене мреже, не може  утврдити или рећи да је Дејан Вукшић евентуално лице које се појављује у експлицитним сценама, јер се лице мушког партнера на видео-записима и фотографијама не види, а и многи који себе сматрају веома информисаним тврде неформално да је свакако извјесно да то није он. Са друге стране, лик Мирјане Пајковић је јасно видљив, како на видео-снимцима тако и на фотографијама које су се прошириле јавним простором.

Ипак, Пајковић је још прије појављивања експлицитних садржаја у јавности објавила да јој је Дејан Вукшић телефоном упућивао пријетње да ће „то видјети цијела Црна Гора“. Управо тај детаљ даје додатну тежину цијелој афери и отвара озбиљна питања о злоупотреби моћи, притисцима и одговорности оних који су обављали најосјетљивије безбједносне функције у држави.

Мирјана Пајковић, јавности позната по активном присуству на друштвеним мрежама, по модним комбинацијама и јавним размишљањима о естетици као политичкој поруци, као и по тези да је изглед „излог одговорности“, нашла се у центру афере након што су у јавност процурили експлицитни снимци и фотографије. Она тврди да је жртва неовлашћене дистрибуције интимног садржаја, пријетњи и уцјена, поднијела је три кривичне пријаве и дала оставку, уз образложење да то чини из „личних разлога“.

Са друге стране, Дејан Вукшић, адвокат, бивши шеф АНБ-а и човјек који је до јуче био задужен за безбједност предсједника државе, негирао је било какво објављивање експлицитних снимака на интернету са његове стране.

И ту, формално, прича стаје. Али суштински — тек почиње.

Од Иванишевића почело "инфицирање"

Јер Црна Гора је већ једном гледала сличан филм. Главну улогу тада је играо Мирослав Иванишевић, некадашњи потпредсједник Владе Црне Горе и предсједник Сената Државне ревизорске институције, чији је експлицитни снимак сексуалне сцене у државном кабинету својевремено постао јавна ствар.

Тада је на сцену ступио Иван Занковић из Друштва за заштиту простора и унапређење животне средине из Бара — човјек који је институционалну трагикомедију претворио у институционалну сатиру, али са папирима, архивом и законом у рукама.

На основу Закона о слободном приступу информацијама, Занковић је питао државни апарат — од најнижих чиновника до министара, предсједника Владе и државе — да ли у њиховим кабинетима има институционалног секса, и како је написао, а у једном ТВ гостовању и рекао - свингераја и рингe-рингe раја, као код Иванишевића.

Готово сви су одговорили.Један није — тадашњи премијер Мило Ђукановић.

Занковић тада није питао из шале. Питао је јер је, како је говорио, систем ушао у фазу моралног суноврата, декадентне и перверзне стварности, магијског реализма у којем је све могуће, а ништа није одговорно.

Данас, 13 година касније, испоставља се да Занковић није био ироничан — већ информисан.

Грађани плаћају да би били воајери

„Грађани плаћају секс-скандале“, упозоравао је Занковић. И био је у праву. Плаћају их кроз урушавање повјерења, кроз бруку институција, кроз чињеницу да се држава претвара у таблоид, а таблоид у државу.

Његова питања, тада дочекана код појединаца са неозбиљношћшу и подсмјехом, данас звуче као службени записник који је ваљало сачувати:

Има ли у кабинетима пијанки?
Теревенки?
Сладострасно-забављачких игара?
Чулних ћаскања?
Похотљиве еректичности?
Морбидно-ерективних пулсација?
Чиновничко-сексуалних фракција?
Службеничко-вагиналних контракција?
Аномалија?
Баханалија?
Институционалног секса?
Неовлашћене репродукције и непланиране цивилне популације у домену сексуалне ротације?

И коначно — да ли је институционални секс изузетак или систем?

Врхунац ироније је у томе што је данас у центру афере човјек који је водио Агенцију за националну безбједност. Институцију која би, по дефиницији, требало да штити државу од пријетњи — спољних и унутрашњих. Испоставља се да је држава, као и много пута до сада, највећа пријетња сама себи.

Занковић је најавио да ће његова књига „Институционални секс у Црној Гори“, започета још у вријеме афере Иванишевић, добити нова поглавља. И не само то — најавио је и нова званична питања врху државе и државним чиновницима, јер, како за "Барски портал" каже, превише је индиција да се све ово није дешавало „само понекад“.

Црна Гора је, дакле, промијенила власт, али није промијенила навике. Институције су и даље активне — само што не раде оно због чега постоје.

А камера? Камера ради без грешке. Она, за разлику од институција, никад не спава.

Позивамо вас да одгледате видео запис гостовања Ивана Занковића на тему која је данас можда актуелнија него у вријеме када је објављен.