HIC RHODUS, HIC SALTA: Kralj Samo je bio Srbin

PRIREDIO: Igor Rems 

Slovenski knez ( u ovim tekstovima piše “slovenski” iako je to mnogo mlađe ime nego vreme u kojem je živeo kralj Samo, zato slobodno, čitaj Srbski, prim. autora), pominje se oko 624. do oko 660.godine

Biografija prema izveštaju u savremenoj Fredegar hronici:

Samo je bio franački trgovac. Godine 623/24. učestvovao je u ustanku Venda/Srba ( prim. autora, u to vreme korišćeni kao sinonim) koji su živeli u zapadnim predgrađem Avarskog carstva, gde je ubrzo preuzeo lidersku ulogu zbog svoje hrabrosti. U stvari, bilo je moguće otresti se avarske vlasti, nakon čega je Samo postavljen za kralja Venda. Poraz Avara pred Carigradom 626. godine i potonji unutrašnji sukobi oko dostojanstva avarskog kagana verovatno su sprečili uspešan avarski kontranapad. Gde se tačno nalazila teritorija Samovog carstva tumačeno je na različite načine. Najverovatnije mesto za centar njegovog carstva bila je Bohemija, odakle se verovatno proširila na Moravsku, severnu Donju Austriju i delove Gornje Frankonije. U svakom slučaju, ona se kretala oko slovenske naseljene zone između carstva Avara i Franaka. Nakon što su prvi poraženi, drugi su preuzeli vlast nad Samovim Carstvom. Trgovci preko Slovena dali su povoda za rat 631/32. Franačka diplomatija  je tražila satisfakciju, što je Samo odbio kao i traženu pokornost.

Tada su Franci napali. Kralj Dagobert († 638/39) sa tri vojske Alemanskom i Langobardskom napada Srbe. Međutim, glavna vojska je pretrpela ozbiljan poraz kada je jurišala na (inače nepoznati) Vogastisburg. Lužički Srbi, pod svojim Duks Dervanom, tada su se pridružili Carstvu  a počeo je period invazija i pljačkanja po Tiringiji i drugim pograničnim oblastima. Zamislivo je, ali nikako dokazano, da su i alpski Sloveni bili slabo zavisni od njega. Tek u Conversio Bagoariorum et Carantanorum retrospektivno se smatra da je Samo karantanijski princ. Računaju da je njegova vladavina trajala 35 godina. Fredegar takođe pominje da je imao 12 žena Vendi, i ukupno 22 sina i 15 kćeri. Posle njegove smrti, o njima i o njegovom carstvu više nema traga. Formiranje slovenskih država na ovim prostorima od 9. veka išlo je drugačijim putem. Dugo je ostao jedini slovenski knez kome su savremeni latinski izvori dali titulu kralja. 

Franc Martin Pelcl, takođe Pelzel (Frantisek Martin Pelcl, 11. novembar 1734 Rižnov nad Knežnom, Češka kraljevina - 24. februar, 1801 u Pragu ) je češki patriota, obnovitelj, prosvetitelj, pisac, istoričar, filolog i profesor univerziteta.

Frantisek Martin Pelcl: Kralj Samo je bio Srbin

Deo teksta koji je u fokusu(serb.), strana 23:
​
»Ovaj Samo je bio jedan Sloven iz zemlje Serba[1], tj. iz današnjeg Majsena. Ovaj Serbin je obližnjim Česima[2] dao dobar savet, kako da napadnu nadmoćnijeg neprijatelja[3] i da ga poraze.«

(nem.)
»Dieser Samo war ein Slawe, aus dem Lande der Soraben[1] oder aus dem heutigen Meißen. Dieser Sorabe gab also unfern Czechen[2] guten Rath, wie sie die Feinde mit Bortheil[3] angreifen und schlagen sollten.«

​​Samo / Svevlad i potomci 492-620

​
[1] Termin koji označava Serbe (nem. Sorben ili eng. Sorbs) na severu Evrope, odnosno u današnje vreme tzv. Lužičke Serbe.
​
[2] Izvorno se navodi da su u pitanju Bohemi, a ne Česi, jer o terminu Čeh (koje autor navodi) nema tragova sve do 11. veka. Inače, termin Čeh (za narod – u bilo kakvom smislu) nije uopšte postojao čak ni u vreme Karla Velikog (742-814), tj. lat. Karolus Magnus-a, kralja Fruga/Franaka (vladao: 768-814). Prvi ikad’ zabeleženi pomen o Česima sreće se (na kratko) u delu, koje je napisao Cosmas Pragensis (1045-1125) pod originalnim nazivom „Chronica Boemorum“ (napisana je između 1120. i 1125. godine), koju danas Česi zovu „Kosmova kronika česká“ (ili „Kronika Čechů“), posle se opet samo sreće latinski termin – „Boemus“, sve dok se nije pojavila „Dalimilova kronika“ (oko 1314. godine), koju savremeni Česi nazivaju „Kronika boleslavská“ (odnosno „Kronika tak řečeného Dalimila“, ili „Staročeská Kronika“), čiji je tvorac boleslavski kanonik Dalimil Meziříčský, ili (po nekima) češki biskup Hynek Žák Berka z Dubé (-1333). Ova priča se potom pojavljuje i u delu poznatom pod nazivom „Kronika Přibíka Pulkavy z Radenína“, koje je napisao Přibík Pulkava (13??-1380). Iskreno govoreći, danas svi, pa i sami Česi smatraju izmišljenim podatak, koji je Václav Hájek z Libočan (14??-1553) ubacio u svoje delo „Kronyka Česká“ (iz 1541. godine), da je osnivač naroda, legendarni Čeh (Praotec Čech), došao na prostor Bohemije 644. godine, jer je isti suprotan svim drugim istorijskim (čitaj: nespornim) izvorima. Etnogeza Čeha počinje (kako po stranim, tako i po njihovim domaćim istoričarima) tek u 10. veku.
​
[3] Bortheil – stara nemačka reč koja se više ne koristi u tom izvornom obliku. Vremenom je prerasla u novi oblik, koji se i danas koristi, a to je – „Vorteil“.Ranije se govorilo „Bortheil und Nachteil“, a danas se kaže „Vorteil und Nachteil“. Dakle, u ovom slučaju Samo ih je naučio kako da pobede nadmoćnijeg neprijatelja (neprijatelja koji je već u prednosti).

Izvor i naziv dela:
Naslov: Geschichte der Bohmen von den altesten bis auf die neuesten Zeiten. (Erster Theil)
Poglavlje: Die Czechen
Strana: 23
Autor: Čeh Frantisek Martin Pelcl (1734-1801), istoričar i lingvista
Izdavač: Austrijski Nemac Johann Nepomuk Ferdinand von Schönfeld (1750-1821)
Mesto štampanja: Wien i Berlin (Imperium Romanum Sacrum: 962-1806)
Godina izdanja: 1782
Jezik: nemački
Pismo: latinica (gotica)

Drago mi je kada ima odličnih komentara! Jedan od njih je: tri tačkice, koji dragim čitaocima prenosim kako bi imali što veći uvid u raznolikosti pristupa ovoj temi.
Severni Srbi, Kralj Samo. Samova Srbija, Luzicki Srbi. - YouTube www.youtube.com

(Nastaviće se)