PRIREDIO: Igor Rems
GRB VINČANSKE CIVILIZACIJE PRONAĐEN U SRBIJI
Pošto je ukazano da su Srbi potomci Tirasa, i da su po njemu nazivani Tračani, i da su Tračani (Srbi) isto što i Iliri, treba rastumačiti zašto su nazivani ovim imenom i kakvo je poreklo tog imena. Kakva je etimologija imena „Iliri“. O tome se doslovno ne zna ništa. Jedino mesto gde se pak nudi etimologija istog je grčka mitologija (koju ona zvanična istorija ne ume da tumači, pa je neretko ne smatra istorijskim izvorom).
Po jednom grčkom mitu, Iliri su dobili svoje ime po nekom Iliriusu, odnosno, Iliriju. Taj Ilirije je bio sin slavnog grčkog mitskog junaka – Kadmosa (ili Kadma) i njegove žene Harmonije. Po istom grčkom mitu, Kadmo je bio osnivač grada Tebe, a po kome su njeni žitelji u početku nazivani Kadmejci.
Ali, ko je zaista bio taj Kadmo?
Najjasniji odgovor na pitanje ko je onda bio taj Kadmo pruža nam Diodor sa Sicilije, kada citira pisca Hekateja iz Abdere (Bibliotheca Historica, 40.3):
V. Pribojević, O podrijetlu i zgodama Slavena, JAZU, Zagreb, 1951, 166. str.)
Najznaniji među tim proteranim tuđinima pratili su Danaja i Kadma u Grčku; ali najveći broj njih išao je za Mojsijem u Judeju (...) Tamo su izgradili Jerusalim i mnoge druge gradove, podelili narod u dvanaest plemena, odabrali sebi sudije i sveštenike, i podigli hram, u kojem nije bilo slika bogova; jer Mojsije nije dao da se Božanstvo prikazuje u bilo kakvom ljudskom obliku (...)
Ovde Diodor sa Sicilije priča o Jevrejima koji su robovali u Egiptu. Tako potvrđujući biblijski izveštaj, on kaže da je jedan deo Jevreja otišao iz Egipta na čelu sa Mojsijem. A onda još kaže da je drugi deo Jevreja otišao u Grčku, i to na čelu sa nekim Danajom i Kadmom. I dok se zna ko je bio Mojsije, i dok „grčkog“ heroja Danaja poneki istoričari poistovećuju sa Danom iz Biblije, samo je ovaj Kadmo(s) ostao misterija.
Evo šta se za sada zna o Kadmu.
Predvodio je deo Jevreja iz Egipta i otišao je sa njima i Danajom u Grčku, ali, kao što se zna iz istorije, ne direktno iz Egipta u Grčku, nego najpre u Obećanu zemlju – Izrael, a odatle u Grčku u 8. veku pre Hrista, za vreme okupacije Izraela od strane Asirije.
Ako je Danaj isto što biblijski Dan, kako govore pojedini istoričari, uz obilje dokaza, i ako je Kadmo jedan od vođe onda je Kadmo niko drugi nego onaj ko se u Bibliji zove Gad. Gad je bio rođeni brat Dana (grčkog Danaja), a i jedan i drugi su bili vođe jevrejskih plemena.
Gad i Dan su sinovi Jakova, sina Isaka, sina Avrama, koji je bio rodonačelnik Jevreja, ali i drugih naroda.
Avram je bio potomak Sema, sina Noja. Zaista, ako se prouči život ovog Kadma, videće se da je njegovo ime samo pogrešna verzija imena „Gad“ i Gadovog plemena.
Da Kadmo jeste biblijski Gad, vidi se iz donje uporedne tabele:
KADMO (KADM, K-D-M)
GAD (mn. GADIM, G-D-M)
Ime „Kadmo“ je semitskog porekla
Ime „Gad“ je semitskog porekla
Kadmo je izbeglica iz Egipta Kadmo je pobegao sa Danajom
Gad je pobegao iz egipatskog ropstva
Gad je pobegao sa Danom
Kadmov brat je Egipt(us).
Gadov brat je Josif „Egipćanin“
Drugu grupu izbeglica vodio je Mojsije
Poreklom iz Fenikije (Izraela)
Poreklom je iz Izraela
Njegov najmlađi sin je Ilirije
Njegov najmlađi sin je Arilije
Iz ovoga se sasvim jasno vidi da je grčki Kadmo isto što i biblijski Gad, dok je grčki Ilirije isto što biblijski Arilije. Uopšte, ime „Kadmo“ je skoro identično sa imenom „Gad“, a naročito kada se napiše u hebrejskoj množini – „Gadim“, tj. potomci Gada, gde je slovo „g“ prešlo u svoj zvučni parnjak „k“. Čak je i konvencionalna istorijska nauka potvrdila da je ime „Kadmo“ semitskog (hebrejskog) porekla. Uostalom, za grčkog Kadma se kaže da je vodio iz Egipta „tuđine“ (Jevreje) zajedno sa Danajom (Danom), i zajedno sa Mojsijem. Dakle, sve je jasno. To znači da su Iliri dobili ime po Ariliju, sinu Gada. I to znači da se Gadovo jevrejsko pleme nalazilo pre i među Srbima.
Tačnije, Gadovo pleme je iz Egipta naselilo najpre Izrael, pa onda Grčku (Kadmo i osnivanje Tebe), i onda otišlo još dalje na sever, među Ilire (Srbe), kojima je Arilije, Gadov sin, dao ime.
To samo svedoči o njegovom čuvenju i o tome koliko su vođe jevrejskih plemena bile poznate i poštovane kod drugih naroda. Tako je deo Srba prozvan „Iliri“ po Gadovom sinu Ariliju, jer se deo tog Gadovog plemena doselio među Srbe, i to nakon njihovog rasejanja iz Izraela u vreme asirske okupacije, dok su prethodno došli iz Egipta.
To znači da je među Srbima bilo takođe i potomaka Sema, sina Noja, bez obzira što su Srbi većinski potekli od Tirasa, sina Jafeta, sina Noja.
Poreklo srpskog imena vodi od Tirasa, sina Jafeta što znači da su Srbi nazivani „Tračani“ po Tirasu i da su nazivani i Ilirima po Ariliju, Gadovom sinu i potomku Sema.
Ali odakle je poreklo samog imena „Srbi“?
Osim njihovog rodonačelnika Tirasa, i mnogih naroda različitog porekla koji su prolazili po Balkanu i mešali se sa Srbima, deo predaka Srba čini i narod iz daleke Indije. A da deo predaka Srba zaista potiče iz Indije govore sledeće činjenice:
1) Srpski i klasični indijski jezik – sanskrit – imaju veliki broj identičnih reči, i vrlo su slični. O tome postoji poveliki broj studija i tome u prilog govori činjenica da su oba ova jezika i naroda, „indoevropskog“ porekla. Dalje, Srbi i Indijci su jedini narodi koji mogu da izgovaraju suglasničke grupe u rečima koje drugi narodi ne mogu, baš poput reči „Srbi“. Od svih indo-evropskih jezika, sličnih među sobom u većoj meri, srpski jezik i klasični indijski su najsličniji.
2) U Indiji postoji poveliki broj toponima koji su isti kao toponimi u današnjoj Srbiji. Mada to ne može biti nikada glavni dokaz, ipak to istraživače dodatno usmerava ka istini. Neki od tih toponima su: oblast Semberija, Dunaj i Dunajska, Nisadeš, Sarbarska i Sarbara, Sarbana, Sarbata, Drvar, Drava, Raška, Leh...koga više interesuje ova tematika može da vidi u knjizi: Branislava Božinović, Rečnik srpskosanskrtskih reči, Pešić i sinovi, Beograd, 2000.
U indo-evropskim jezicima slovo „m“ neretko prelazi u „r“, te se dobija Serberija umesto Semberija itd.
Da je deo Srba stvarno došao iz Indije, dodatno svedoči i srpsko usmeno predanje.
3) Jedno takvo staro predanje direktno ukazuje na poreklo Srba iz Indije:
Mili Bože, čuda velikoga!
Ili grmi, il` se zemlja trese!
Il` udara more u bregove?
Niti grmi, nit` se zemlja trese,
nit` udara more u bregove, već dijele blago svetitelji:
Sveti Petar i sveti Nikola, sveti Jovan i sveti Ilija,
i sa njima sveti Pantelija; za njim` dolazi Blažena Marija,
roni suze niz bijelo lice.
Nju pita Gromovnik Ilija: „Sestro naša, Blažena Marija!
Kakva ti je golema nevolja, te roniš suze od obraza?“
Al` govori Blažena Marija: „A moj brate, Gromovnik Ilija!
Kako neću suze proljevati, kad ja idem iz zemlje Inđije,
iz Inđije iz zemlje proklete? U Inđiji teško bezakonje...”
Spominjanje hrišćanskih svetitelja u ovoj pesmi tipičan je anahronizam, s obzirom da su takve pesme dugi niz vekova prenošene usmenim putem.
Indijci su odvajkada bili poznati kao najveći pagani, kako drevnog, tako i savremenog doba, te zato i nimalo ne čudi što je u ovom predanju rečeno da su Srbi pobegli iz „proklete Indije“, gde nema Zakona.
Jedno drugo usmeno predanje slično kaže o Srbima i Indiji:
Ja dva vrana, dva po Bogu brata, jeste l` skoro jod zemlje Indije? Jest` videli moju staru majku? Je l` je moju braću iženila i sestrice mlade razudala (...)
Ili odlomak ove pesme, u kojoj se spominje „naša zemlja Indija“
(Jovan Deretić, Srpska narodna epika, Filip Višnjić, Beograd, 2000, 303. str.)
(Nastaviće se)
