HIC RHODUS, HIC SALTA: Razaranje Narodne biblioteke

PRIREDIO: Igor Rems

Tokom cele naše istorije, suočeni smo sa neprijateljima koji se  po pravilu bave prvo uništavanjem otuđenjem i zabranom naše kulturne baštine,istorije,pisma, vere...
 
Pre 85 godina 6.APRILA 1941 godine početkom II svetskog rata pri bombardovanju Beograda zgrada Narodne biblioteke u Beogradu je prva bombardovana i to po ličnom naređenju Adolfa Hitlera. Adolf Hitler je bombardovanje poverio generalu Aleksandru Leru, koji je pre toga uspešno do temelja sravnio Varšavu. U istražnom postupku, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler dao naređenje za potpuno uništenje Narodne Biblioteke u Beogradu. 

Prilikom suđenja Aleksandar Ler je rekao:

„U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku!” Na pitanje zašto Narodnu biblioteku, odgovorio je: 
„Zato što se u biblioteci čuva kulturni identitet Srbskog naroda.”

Biblioteka je prvi put bombardovana od strane Nemaca tokom Prvog velikog rata 1914. i 1915. godine u tom periodu je biblioteka tri puta evakuisana kada je uništen veći deo knjižnog fonda, ali je značajan broj knjiga spašen upravo izmeštanjem biblioteke širom zemlje.
Kako je biblioteka uništena u Prvom velikom svetskom ratu, 1920. godine odlučeno je da se ona preseli u do tada poslovnu velelepnu zgradu na Kosančićevom vencu broj 12  poznatog industrijalca i filantropa Milana Vape. 
Velelepno zdanje Biblioteke otvoreno je za javnost 1925 godine.

U svojstvu komandanta nemačke 4. vazdušne flote Ler je 31. marta 1941. izdao svojim trupama naređenje u kojem je kao jedan od osnovnih ciljeva bilo označeno „rušenje Beograda napadom glavnih snaga”. Za napad na jugoslovensku prestonicu odredio je sedam vazduhoplovnih pukova, opremljenih dvomotornim bombarderima „dornije”, „junkers” i „henkel”, dva puka obrušavajućih bombardera „štuka”, kao i četiri puka lovaca „meseršmit”. U napadu je bilo angažovano 205 bombardera, više od stotinu „štuka” i 160 lovaca.

U Lerovom naređenju od 31. marta utvrđen je i procentualni odnos razornih i zapaljivih bombi koje je trebalo koristiti. Tako su bombarderi tokom prvog jutarnjeg napada 6. aprila nosili između 60 i 75 odsto razornih bombi različite težine, kao i mine od 1.000 kilograma – nemačko tajno oružje, do tada veoma retko korišćeno. Procenat zapaljivih bombi različitih tipova u prvom napadu iznosio je između 25 i 40 odsto, a u popodnevnom napadu 40 odsto eksplozivnih i 60 zapaljivih projektila. Namera je bila jasna – u Beogradu je trebalo izazvati što više velikih požara zbog dodatnog razaranja grada i navođenja tokom planiranih noćnih napada iz vazduha.

Na predlog svog ministra propagande Gebelsa, Hitler je odobrio da znak za početak napada za bombardovanje Beograda bude „Marš princa Ojgena (Eugena)”.
Zvuci marša emitovani su preko Radio Berlina u 5.20 sati ujutro, 6. aprila 1941. godine.

U rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, tokom napada zapaljivim granatama pogođena je prvo zgrada Srpske Narodne Biblioteke na Kosančićevom vencu 12 i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago Srbije. 
Zgrada je gorela dva dana. Uništen je knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja od XII do XVII veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije. 

Uništene su lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika. Nestali su svi inventari i katalozi Narodne biblioteke. Uništene su knjige na više jezika koje su pokrivale period od nekoliko hiljada godina. Bombardovanje  Narodne biblioteke u Beogradu je najveći zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu.
Prvog dana vazdušnih napada na Beograd bačeno je ukupno 218,5 tona eksploziva, a tokom višednevnog bombardovanja stradao je 2.271 žitelj prestonice.

Potpuno su uništena 682 objekta, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije. Znatno je oštećen 1.601 objekat, dok je 6.829 građevina oštećeno u manjoj meri. Stradalo je oko 50 odsto stambenog fonda, znatno su oštećene električna, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža. Samo tokom 6. aprila grad je napustilo oko 150.000 stanovnika, skoro polovina ukupne populacije koja je tada brojala oko 350.000 ljudi. Stoga je Beograd narednog dana odavao utisak razorene i puste varoši.

Po svim karakteristikama, kao i po stravičnim posledicama, vazdušni napad na Beograd predstavljao je ratni zločin protiv civilnog stanovništva, materijalnih dobara i kulturne baštine.

Razaranjem objekta Narodne biblioteke Srbije uništen je skoro čitav nacionalni fond koji je početkom 1941. obuhvatao oko 354.000 naslova monografskih publikacija u oko 500.000 svezaka, 1.365 rukopisa, 226 ranih štampanih knjiga, oko 6.260 brojeva časopisa i novina, oko 3.770 pisama i 1.447 jedinica kartografskog materijala, grafika i fotografija. Od uništenja  spašeno je Žitije i Zbirka muzikalija, zatim
neobičnim spletom istorijskih okolnosti, spaseni su „Zbornik žitija taha-monaha Marka”, iz druge polovine 14. veka, kao i kompletna Zbirka muzikalija Narodne biblioteke Srbije. Tog kobnog dana Zbornik se nalazio u akademskoj pozajmici Srpskom seminaru u Kapetan-Mišinom zdanju, a Zbirka muzikalija u biblioteci Muzičke akademije, koja je počela s radom u novembru 1937. godine.

Iako je postupajući prema planu Narodne biblioteka za slučaj rata, njen upravnik Dragoslav Ilić najdragoceniji materijal spremio za transport još 1. aprila 1941. godine, u narednim danima obavešten je od strane Ministarstva prosvete da se evakuacija neće realizovati, zbog tehničkih nemogućnosti?

Šta se stvarno desilo i zašto nije stigla naredba još uvek nema odgovora na ovo pitanje ili je izdaja bila zakoračila u sve segmente predratnog društva a po ovome šta se danas odigrava izdaja se samo nastavlja.

 Priredio: Igor Rems