Trojanski konj kao simbol tihog osvajanja naroda i država
PIŠE: Igor Rems
Od svih konja na svetu, najpoznatiji i najslavniji je Trojanski konj. Poreklo te legende, koja živi preko tri hiljade godina, vezana je za čuveni Trojanski rat ( negde oko 1200 pne), opevan u Homerovoj Ilijadi.
Zapad je osmislio strategiju kako pokoriti narode i dočepati se njihovih resursa i bez rata. Najpodmuklija, najpokvarenija i najrazornija po Narod i državu jesu zla koja su medijski upakovana i kojima se deluje na narodnu svest. Čoveka tretiraju kao robu, kupuju ga i tada simbiozom politike i kriminala gradi se figurativno Trojanski konj. Lice koje oni dovedu lukavošću, svojom naracijom i spoljašnjim manifestacijama, kao ogrtanje nacionalnom zastavom, lagano se uvlači u Narod kako bi stekao njegovu naklonost i sa takvim ponašanjem iznutra ga oslabio, podelio i doveo do uništenja.
Paradoksalno naš pravdoljubivi i hrabar Narod teško gubi ratove bilo ko da je neprijatelj i to je dokazao tokom svoje cele istorije. Nekadašnja Crna Gora je eklatantan primer. Ali ne može da pobedi u miru. Naš Narod je večiti gubitnik u miru, ne prepoznaje ko je zapravo, figurativno, Trojanski konj ili Konji, koji su mu se uvukli pod kožu.
U eri računara, digitalizacije, AI ( veštačke inteligencije), virus koji napada te sisteme nazvan je Trojanac.
Trojanski konj je prvi poznati virus koji je korišćen u Staroj Grčkoj ( tada nije postojao naziv Grčka, Grčka je novi naziv stvoren u XIX veku, prim. autora), za rušenje neprijateljskih operativnih sistema iznutra izdajom. Mnogi istraživači nalaze da smo u srodstvu sa Trojancima jer ko osim nas i Trojanaca slavi sopstveni poraz ( ako se misli na Boj na Kosovu polju je istorijski diskutabilan) pesmom i igrom?
Prema antičkom predanju, ideju o Konju smislio je lukavi Odisej, a napravio ga je vešti majstor Epej. Tako je Trojanski konj postao simbol podvale koja dolazi pod maskom prijateljstva i dobrih namera.
TROJANSKI KONJ i ko su Trojanski konji među nama
Troja nije pala zato što su njeni zidovi bili slabi.
Pala je zato što je poverovala onima koji su joj doneli vekikodušni poklon na “dar“.
Vekovima neprijatelj nije mogao da nas osvoji silom:
ni oružjem, ni vojskom, ni sankcijama. A onda je pred kapije doveden veliki “drveni konj” raznim obećanjima kao znak mira i simbol narodnog prosperteta! Našli su konje među nama koji se klanjaju njihovom bogu Mamonu i kao makroi podvode nas toj izopačenoj, staroj razvratnici, podmukloj Evropi.
Trojanci su slavili.
Pevali.
Otvorili kapije.
I sami uvukli svoju propast unutar zidina.
U konju su bili sakriveni ratnici.
U osmehu — prevara.
U poklonu — uništenje.
A danas ?
Danas trojanski konji ne dolaze sa kopljem i štitom.
Dolaze u odelima.
Sa kravatama.
Sa kamerama i obećanjima.
Govore narodu ono što narod želi da čuje.
Kunu se u patriotizam.
Pričaju o slobodi, pravdi i napretku —
dok iznutra rasprodaju državu, razaraju porodicu, dele Narod, brišu tradiciju, iznutra razgrađuju Crkvu.
Najopasniji neprijatelj nije onaj koji stoji ispred naroda
već onaj koji se predstavlja kao njegov spasilac.
Trojanski konj je:
lažno obećanje,
kupovina glasova,
politika bez časti,
medijska manipulacija,
a svaki poklon je “dar“ koji narod kasnije najskuplje plati - odricanjem i poricanjem sobstva.
Da li smo išta naučili iz one predivne poslovice koja je ostala jer je zapisana latinskim jezikom: Historia est magistra vitae?
Kao opomena kao Damaklov mač stoje nam nad glavom “evropske vrednosti”, njihovo licemerje, dupli standardi, ucene, sankcije… zato ne veruj slepo rečima,
ne gledaj šta obećavaju već šta rade,
ne puštaj u svoju kuću, grad i državu one koji služe tuđim interesima.
Svaka propast počinje onda kada narod izgubi oprez uz „Panem et circenses“ i poveruje glumcima koji nose maske spasilaca.
Troja nije uništena spolja.
Troja je uništena iznutra.
Pametan narod ne čuva samo granice —
već svest i istinu, jer šta je Narod koji nema svoju Prošlost i svoje Pamćenje?
TROJANSKI KONJ je i danas aktuelan, tu je među nama a da li ga PREPOZNAJEMO?
