PRIREDIO: Igor Rems
Francuski slavista je napisao da su Srbi Majka svih naroda a da je Srbski jezik Majka svih jezika.
Sloveni su oni koji „slove“, koji govore, a Nemci su „nemi“. Svi drevni narodi su tako smatrali: ko govori našim jezikom, naš je; ko ne govori našim jezikom, ne govori uopšte. Tako je bilo i kod starih Grka: „Jelini“ su „svetloumni“, a „varvaros“ je onaj koji ne ume da priča. Tako je veliki grčki govornik u svojim čuvenim govorima “ varvaros” nazivao Filipa i Aleksandra Makedonskog, što jasno pobija tezu da su oni bili Grci!
Poreklo velike indoevropske grupe naroda koji se zovu Sloveni nije sasvim jasno: postoje mnogobrojne teorije, od toga da su svi sa Dunava i balkanskih prostora, preko mišljenja da potiču iz indoiranske kolevke, iz novgorodske oblasti, sa prostora koji se pružao od Visle do Baltika, sa Karpata, itd. Bilo kako bilo, jasno je da su slovenski narodi istog porekla, Siprijan Rober je tu decidan ali i mnogi drugi istraživači, i da, iako razdvojeni po konfesijama ( pravoslavni, rimokatolici, protestanti), imaju mnogo zajedničkih osobina. Tema ovog teksta nije poreklo Slovena, mada je o tome ovde mnogo puta pisano, nego veze Srba sa Zapadnim Slovenima, u ovom slučaju sa Slovacima, od kad postoje podaci, a oni postoje negde od Srednjeg veka.
Srednjovekovni dodiri
Srpski šajkaši su se u Gornjoj Zemlji, današnjoj Slovačkoj, pojavili za vreme Stefana, kralja Ugarske, još u 11. veku, a Bela Četvrti im je, za zasluge u borbi protiv Fridriha Austrijskog, u 13. veku darovao povlastice. Matija Korvin je organizovao srpske šajkaše za borbu protiv Turaka po načelima porodične zadruge. Miloš Belmužević, srpski plemić iz Zete ( 15. vek ), posle pada tvrđave Medun, boravka u Srebrenici i Jagodini, otišao je u Gornju Zemlju. Dmitar Jakšić se u vojsci Matije Korvina istakao u boju protiv Poljaka 1474. godine, pa je i on imao posede u Gornjoj Zemlji. Vojničkom slavom su se, u 16. veku, ovenčali Radič Božić, vojvoda Deli Marko, plemići Ovčarevići. Radoslav Čelnik, vojvoda slavnog srpskog vođe, cara Jovana Nenada, prelazi u službu habzburškog cara Ferdinanda, i dobija posede u Gornjoj Zemlji, u blizini Trenčina.
Veliku slavu je stekao vojvoda Pavle Bakić, boreći se protiv Turaka. Branio je Beč 1529. godine, i dobio titulu „Uzvišeni“, pa je na svojim posedima u Gornjoj Zemlji naselio mnoge Srbe. U kanjonu Trnavke, u Malim Karpatima, imao je zamak Oštri Kamen, zvani „Orlovsko gnezdo“. Godine 1537. dobio je titulu despota, a poginuo je ratujući protiv Turaka u Slavoniji. Srpski šajkaši su branili granice od Đura i Komorana u Slovačkoj do Drave, Mure i Save.
Slavni grad Komoran
Središte šajkaša u Gornjoj Zemlji bio je Komoran, koji Turci nikad nisu zauzeli, čak i kad su, 1594, osvojili sve tvrđave na Dunavu. Komoran je odbranio srpski junak Vuk Stančić. Srbi iz Komorana bili su bogati i sposobni ljudi, koji su imali izvanredno organizovanu crkvenu opštinu. Jakob Toli, austrijski putopisac, u 17. veku beleži:“Ovde živi narod kao što ga nigde nisam video. Svaki je veseo, raspoložen i srećan. Čovek bi pomislio da je ovde svaki dan svetkovina i večita svadba. A svemu je uzrok što velika gomila vojnika, i množina činovnika, živi na plodnoj zemlji u izobilju i velikom blagostanju.“
Komoranski Srbi su najorganizovanije dočekali Veliku seobu svog naroda sa turskih teritorija 1690. godine. Komoranci – veliki junak Jovan Monasterlija i učeni Adam Feldvarija – bili su najvažniji satrudnici patrijarha Arsenija Čarnojevića prilikom traženja privilegija od cara Leopolda. Seobni Srbi su u Slovačkoj, između Morave i Trnave, imali, između ostalih, naselja: Osrijež, Bukovo, Banovce, Borski Mikulaš, Borski Peter, Kuklov, Moravski Jan, Bohdanovce. U Komoranu je propovedao slavni račanski kaluđer, Gavril Stefanović Venclović.
Požun - Bratislava, srpsko učilište
Tokom 18. i 19. veku u slovačkim učilištima bilo je preko dve hiljade srpskih đaka i studenata. Istoričar Ljubivoj Cerović ističe:“Opredeljenje Srba za školovanje u Slovačkoj bilo je rezultat uverenja da će među slovačkim protestantima naći saveznike u borbi protiv katolicizma i unijatstva“.
Slovački prosvetitelji, poput Mateja Bela, Jana Tomke Spaskog i Jozefa Benclera imali su snažan uticaj na Srbe. Pavel Jozef Šafarik, izvesno vreme direktor gimnazije u Novom Sadu, nezaobilazna je ličnost srpskog kulturnog preporoda.
Ljudevit Štur i Jan Kolar, propovednici sveslovenske uzajamnosti, takođe su imali upliv na srpske intelektualce. Veliki broj značajnih Srba, od istoričara i diplomate Pavla Julinca, preko arhimandrita Jovana Rajića, Dositeja Obradovića i Teodora Jankovića Mirijevskog, sve do Dimitrija Davidovića, Zmaja i Svetozara Miletića, učili su u Slovačkoj. Godine 1838, srpski studenti su u Požunu (budućoj Bratislavi) osnovali Društvo i knjižnicu srpsku, koja je imala značajnu ulogu u srbskom kulturnom samoodređenju.
(Korišteni izvori iz časopisa “ Geopolitika”)
