HIC RHODUS, HIC SALTA: Staroslovenska mitologija i legende (2) - Stvaranje Zemlje i zvezda

Preveo i priredio: Igor Rems

Belokosi bog Rod pažljivo je sakrio od Lade Alantir, kamen znanja i bivstva.
Na kraju krajeva, ona je bila deset hiljada godina mlađa od njega, i – Boginja, takođe. Želela je da ima sve što pogleda. Možda bi on to i dalje čuvao od nje da ga Lada nije videla kako pravi dugu. Primetila je da traži savet od kamena. Iznenadila se što Alantir priča – i odmah ga je poželela. Bar bi imala nekoga sa kim bi mogla da ogovara. Privila se uz belokosog boga i preklinjala:

„Daj mi ga, bar na trenutak!“

Rod je odmahnuo glavom – takva retkost se ne ispušta iz ruku. Ali Lada je drhtala, trepavice su joj treperile, glas joj se utanjio… Zašto je toliko želela kamen? Šta je jadnik trebalo da radi? Izvadio ga je iz džepa i pružio Lepotici. Lada se oduševila. Da bi ga bolje pogledala, prišla je otvorenom prozoru.

„Nemoj to da radiš!“ cvrkutao je Alantir.

Ali bilo je prekasno. U tom trenutku demon Kaščej je proleteo pored prozora. Pretvorio se u crnu patku, zgrabio kamen iz Ladinih ruku i odvukao ga u dubine svemira.

„Vidiš, nesrećnice!“ kukao je Rod. „Zato sam ga i sakrio – da ga tama ne bi dosegla! Možeš li da zamisliš šta bi se desilo sa znanjem kada bi ga zlo obuzelo?“

Lada je spustila pogled. Bilo ju je sramota.

Razmišljala je kako da ispravi svoju grešku. Ideja joj je odmah pala na pamet. Naredila je Žar-ptici da poleti za crnom patkom i vrati kamen. Trenutak kasnije, u kosmičkom okeanu je izbila strašna bitka. Žar-ptica je tukla patku krilima, grebala joj glavu kandžama, Alantir je vrištao i molio da ga neko oslobodi iz demonskih kandži. Ali Crnilo nije popuštalo. Pretvorilo se u rogatog Kaščeja – i borba je nastavljena.

Dugo je borba bila neodlučna. Ponekad je pobeđivala jedna, ponekad druga strana. Konačno, Žar-ptica je svom snagom udarila Kaščeja između rogova. On je urliknuo od bola i ispustio kamen. Alantir je padao: niže, dublje, sve dok nije propao na samo dno kosmičkog praistorijskog okeana.

Grom je tutnjao – kamen koji je govorio vrištao je od užasa! Munja je udarila! Talasi su se dizali tako visoko da su dodirivali prozore nebeske palate.

A Lada, koja je stajala uz prozor, primetila je nešto čudno: Alantir, koji je malopre bio mali kamenčić, rastao je i rastao, sve dok nije postao ogromno telo – zemlja sa planinama i dolinama. Prestao je da govori, možda zbog talasa koji su ga preplavili. Tamo gde su pale kapi kosmičkog praistorijskog okeana, nastali su potoci, reke, mora i jezera.

„To je Zemlja!“ uzviknula je Lada oduševljeno. „Samo nedostaju zvezde i mesec.“

„To je lako stvoriti“, osmehnuo se Rod. Otkinuo je pero sa repa Žar-ptice i dunuo u njega. Varnice su se razletele svuda.

„To su male zvezde“, objasnio je Ladi. „A najveća od njih biće mesec.“

„Prelepo!“ radosno je pljesnula Lada. „Ali nešto i dalje nedostaje: sunce!“

„Stvorio sam ga prvog“, odgovorio je Rod. „To je naša zlatna palata – Jasun.“

A šta se desilo sa Alantirom? Da li je nastavio da govori kada je postao Zemlja? Legenda kaže – ko želi, može da čuje Zemljin govor i danas.

Šta treba da znate
Borba dve ptice – simbolizuje vekovnu bitku dobra i zla.
Stvaranje zvezda i meseca – stari Sloveni su verovali da su nastali od varnica koje su padale sa pera Žar-ptice.
Stvaranje reka, potoka i jezera – stvoreni su tamo gde su padale kapi kosmičkog prvobitnog okeana.

Belibog i Crnibog
U najudaljenijim dubinama kosmičkog praistorijskog okeana vodila se strahovita bitka: Žar-ptica protiv demona Kaščeja – za Alantir! Perje je letelo, krv prskala.

Kamenčić je pao u dubine okeana i postao Zemlja. Ali desilo se još nešto: šest kapi krvi se pomešalo – tri od Žar-ptice i tri od Kaščeja. Belokosi Rod ih je uhvatio u dlan. Dodao je zlatnu prašinu, ispljunuo na njih i umesio blizance – Beloboga i Crnoboga. Imali su posebno svojstvo: mogli su da se spoje u jedno biće sa dva lica.

Pošto je njihova suština bila krv bića koja su se borila od prvog trenutka, Lada ga je prekorila:

„Ne možeš to tako da ostaviš. Uradi nešto!“

Rod je poslušao. Podelio je blizance: Beloboga na Svaroga, Peruna i Velesa; Crnoboga na Dija, Nija i Podaga.

Dečaci su rasli iz dana u dan. Kada su ojačali, Rod ih je pozvao:

„Sinovi moji, umoran sam. Za sedam dana stvorio sam Ladu, Jasun, Žar-pticu, Kaščeja, zvezde, Zemlju – i vas. Sada moram da se odmorim. Ali potreban mi je neko ko će vladati dok spavam.“

„Kako ćemo to rešiti?“ pitao je Svarog.

„Organizovaćemo megdan. Svetli bogovi – od krvi Žar-ptice – protiv mračnih bogova – od suštine Kaščeja. Onaj ko pobedi, vladaće Zemljom, zvezdama i suncem. Napravite oružje, najbolje što znate.“

Mračni bogovi su mislili da su dovoljno jaki bez pripreme. Ali Svarog, Perun i Veles su se dogovorili:

„Moramo zajedno.“

Svarog je iskovao tri čekića.
Perun je napravio tri koplja od munje.
Veles je uhvatio najmoćnijeg bika, uzeo mu rogove i od njih napravio tri štita.

Kada su izašli na megdan, borba je trajala celu noć. Na kraju su pobedili svetli bogovi.

Rod je pitao koga da postavi za vladara.

„Svaroga“, rekli su Perun i Veles. „On je najmudriji.“

Rod se složio, predao mu vladavinu i otišao na počinak.

Šta treba da znate
Belobog i Crnobog su u slovenskoj tradiciji prikazivani kao drveni idol sa dva lica – jedno belo, jedno crno.

Svarog – bog kovačkog zanata
Perun – bog rata, groma i munje
Veles – bog stoke i žetve
Nij – bog tame, pojavljivao se kao ogromna crna zmija
Dij – bog noći, crni jahač na crnom konju
Podaga – bog noćnih oluja i morskih bura

(Nastaviće se)