Данас је Видовдан. Празник над празницима српског народа. Дан који није само датум, већ душевно чвориште, сабирни центар нашег историјског памћења, националне свијести и духовне вертикале.
Данас, као и сваки 28. јун, Срби на свим странама света – од Газиместана до Бара – приносе молитве, свијеће, сузе и понос Светом кнезу Лазару и свима који су живот дали за крст часни и слободу златну. Црна Гора, која је у својој најдубљој бити бастион српског духа, прославља Видовдан са свијешћу о својој суштинској повезаности са Косовом. Нису ли управо Срби са Косова и Метохије, бјежећи пред најездом Османлија, у 15. и 16. вијеку населили многе крајеве Црне Горе и уградили у њене темеље своју вјеру, предање, муку и завјет? Она Црна Гора која се није одрекла свог идентитета, она „што се не хће у ланце везати“, како пјева Његош, данас у Видовдану препознаје своје најдубље ја. Управо у томе и лежи њена „посебност“ — не у измишљеној нацији, него у чињеници да су Црногорци најчистији Срби, потомци неустрашивих предака који су Косовски завјет уградили у саме гене својих потомака.
И у Бару ће и ове године овај велики празник бити обиљежен молитвено, торжествено и достојанствено, као што доликује граду који чува свој српски дух и културно наслеђе. Видовданска свечаност у Бару, која важи за један од најпосјећенијих културно-духовних догађаја у граду — уз Светосавску академију — почиње Светом литургијом у Саборном храму Светог Јована Владимира у 9 часова. Након Литургије, служиће се помен свим пострадалим војсковођама и војницима – од Косовског боја до данашњих мученика. Они су дали живот за наш завјет и наш народ, а на нама је да их памтимо и не изневјеримо. У 20.30 часова, у порти Саборног храма, почиње Видовданско вече. Централни догађај је бесједа проф. др Мила Ломпара, једног од најзначајнијих српских интелектуалаца данашњице. У наставку програма, публика ће уживати у културно-умјетничком дијелу вечери, обојеном духом историјског сјећања, духовности и народне умјетности. Као и увијек, Бар ће тога дана бити мали Газиместан – у вјери, у сјећању, у слози. А Газиместан? Ту је срце данашњег дана. Главна видовданска прослава, као и увијек, биће у том крвавом, а светом пољу, гдје ће Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије служити опијело косовским јунацима, у име свих нас. Претходно ће у Грачаници бито служена Света литургија, којој присуствују вјерници из свих српских земаља. Међу њима, као и претходних година, и група Баран, који нису заборавили ко су, шта су и коме припадају. Зато, гдје год су данас Срби, у Бару, Београду, Бања Луци, Грачаници или дијаспори, нека се сјете да је Видовдан не само дан историје, већ и дан суда. Дан кад сваки Србин пред собом и пред Богом положи рачун: ко сам, шта чувам, и чији завјет носим. Видовдан није мит. То је српски завјет, српска суштина, народни и духовни ДНК оних који су створили Црну Гору. А Бар, са својим храмом, својом светковином, и својим вјерним народом, показује да тај завјет живи и на Приморју, те да ће живјети док живи српско име и српско срце. Са Видовданом у срцу – живјела Србија, живјела Црна Гора, живјела Република Српска!!!