.jpg)
Пише: Лабуд Н. Лончар
У организацији Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника “Неказано” и Удружења издавача и књижара Црне Горе, уз подршку ЈП Морско добро, испред Дворца краља Николе претходне три године одржавао се Барски салон књиге.
На том књижевном салону представљени су многи пјесници и писци из Црне Горе и региона, а туристички посјетиоци су поред пјесничких перформанса имали прилику да купе књиге барских, али и свјетских пјесника и писаца.
Од цртанки, школске лектире до најновијих свјетских бестселера – све на једном мјесту.
На овом збиља јединственом сусрету представљени су многи пјесници из Хрватске, Македоније, Канаде, Холандије и Бугарске. Пјесници су уживо на шеталишту говорили своје пјесме, а одржано је и неколико промоција књига и ауторских представљања. Тако су, на примјер, у једној вечери представљени пјесници из Хрватске, у другој из Србије, а у трећој из Македоније. На штанду су посјетиоци по прилично приступачним цијенама могли купити најновија издања не само црногорских, већ и свјетских писаца. Многе књиге су продаване и комисионо, по ниским цијенама.
Посебно су од стране страних гостију – туриста била тражена дјела из историје Црне Горе, о Бару, Његошу, краљу Николи, Марку Миљанову, као и дјела домаћих писаца. Тако су књиге Милана Вујовића, Игора Ремса, Ранка Вујачића, Ранка Радовића, Рајка Јоличића, Младена Бабовића, Горана Радичевића, Гордане Срећковић, Светозара Ђуришића, Наташе Лечић, Маје Николић и посебно младих стваралаца из Бара Александре Ђуровић, Енесе Сукић, Милице Јовановић и Данила Печурице биле веома тражене.
Поред тога, двије дјевојке, Александра и Милица, биле су ангажоване да у периоду од 18:00 до 23:00 часа помажу у извођењу програма и продаји поменутих дјела. На тај начин су себи обезбјеђивале џепарац за наредну школску годину и помагале породични буџет.
На штанду су се често склапала познанства и размењивала мишљења о најновијим дешавањима у култури. Укратко, тај лијепи бијели штанд, складно уклопљен у амбијент шеталишта да ником не смета, постао је хит детаљ у туристичко-културној понуди Бара и о њему се на многим порталима и форумима изузетно похвално писало.
Наравно, поред изузетне сусретљивости и сагласности од ЈП Морског добра, имали смо изузетну сарадњу са комуналним органима и инспекцијама града. Њих смо увијек благовремено упознавали са радом и тражили мишљења како не бисмо наружили изглед шеталишта. Они су нас често обилазили и по потреби слали своје раднике чистоће да испразне уличне жардињере које су туристи пунили свиме и свачим.
И ове године, наравно, унапријед смо тражили од ЈП Морско добро сагласност, али она није стизала. Зачуђени таквим поступком, поново смо тражили сагласност и добили сљедећи одговор:
„Поштовани, сходно вашој молби за давање сагласности за коришћење улице испред Дворца краља Николе у Бару (шеталиште краља Николе), а за потребе IV Барског фестивала књиге, обавјештавамо вас да нисмо у могућности да удовољимо захтјеву. Како смо примили обавјештење од Општине Бар, овим путем вас информишемо да су у току радови на темељној реконструкцији Дворца краља Николе у Бару. Ријеч је о објекту од општег интереса, и радови ће трајати дужи временски период, па су лимитиране могућности коришћења простора шеталишта краља Николе у ове сврхе, у смислу задржавања и постављања одређених објеката, од стране лица и возила која врше послове реконструкције, надзора и сл. на Дворцу. С тим у вези, мишљења смо да из безбједносних разлога није препоручљиво користити наведени простор за манифестацију овог типа, те стога не можемо дати тражену сагласност.“
Наравно, као и увијек у нашој пракси, поштујући правила службене преписке и канцеларијског пословања, одговорили смо на е-мејл и још једном им се захвалили на изузетно коректној сарадњи. И овом приликом поново истичемо да смо захвални што смо у претходне три године имали њихову подршку и сагласност да се једна овако племенита манифестација одржи.
А јавности остављамо на суд колико се темељно, јако и предано изводе радови на Дворцу краља Николе.
Човјек би помислио да се од силне механизације и машина не може проћи шеталиштем и да ни пролаз није безбједан. На страну наредба општинских органа да се у граду за вријеме сезоне не смију изводити никакви радови, поготово у зони Морског добра. Већ пар мјесеци никакви радови се не изводе на Дворцу, ни око њега.
То не види само онај који не жели да види. Увече Дворац дјелује јако сабласно без упаљених свјетала, поломљених стакала и прича веома тужну причу о културној баштини која се толико година запостављала, тражећи помоћ од иностраних фактора.
Сјећамо се како су се до јуче туристи сликали испред њега, а ми са њима.
Шест година за редом сваког пјесника који је био гост Међународног фестивала љубавне поезије “Пјесник – Свестионик” поносно смо доводили да обиђе дворац и музеј у њему. Надамо се да ћемо се ускоро поново сликати испред њега и уживати у парку који га окружује.
Скоро на једном барском сајту објављене су слике како се Дворац (не)одржава. И то је била блажа верзија. Међутим, нико није послао слике из Парка пјесника. Имао би шта да види. Простор иза Галерије “В. А. Лековић” поново је постао јавни WC и свратиште за бескућнике и наркомане. Некадашња прелијепа сцена за књижевне вечери је девастирана. Поново.
Дворац краља Николе и простор око њега је наше највриједније културно благо и баштина. И сви се ми радујемо да се што прије врати у сјају који му припада.
Културни центар Бар је кровна институција културе у граду и желимо да то и остане.
До тада?
Шта до тада?
Забранити културна дешавања и коришћење културних потенцијала града пјесницима, сликарима, глумцима?
То је та стратегија развоја културе у Бару?
Немојте бранити културу од пјесника и сликара.
