Још понешто о божанствима код древних Срба
Piše:
Весна је богиња прољећа и радости. По узору на њу облачили су се у траве, гранчице са пупољцима, цвијеће...
Древни српски свештеници су се звали жреци! Управљали су између осталог и и пастирским играма у којима су учествовали младићи и дјевојке.
Заштитници богиње Весне били су богови Геровит, ратник и витез и Стрибор, бог вјетра и ваздуха. Весна је била противник многим женама, а посебно Морани, богињи зиме и смрти.
Весна је доносила људима радост и срећу, а у њену част су се правили колачи са медом - Меденчићи. Веснин цвјетни прољећни празник и данас постоји и слави се у хришћанству као Цвјети!
Дјеца су кићена врбовим гранчицама, а данас у православљу се славе као Врбице!
Вјеровали или не, али древни Срби су у рано прољеће и бојили јаја, углавном у црвено, што је симболизовало Сунце и ватру. У данашњем хришћанству је покривају Свети архангели Михаило и Гаврило и света Тројица!
Стрибор је био бог вјетра, стреловит, моћан и неуморан ратник! Бог Геровит је био заштитник немоћних болесних и нејаких.
У хришћанству га предтавља Свети Ђорђе. На тај дан по старом србском обичају вјерници и данас ките куће, капије и имања!
Лада је богиња љепоте, плодности и љета. У хришћанству је обиљежавају Ивањданске игре, а у православљу Свети архангели Михаило и Гаврило!
Богиња Слава је претеча свих богова код Срба! Њен култ потиче још од матријархата. Називали су је још крилатом српском мајком. Била је наоружана мачем у једној и вијенцем побједе у другој руци.
У случају пораза зали су је Мирослава. Описивали су је и на киповима представљали у облику двоглавог орла са дугом изнад главе, а на прсима јој је у центру био бог Сварог, а у другом гругу Световид и Перун, у трћрм Стрибор, Хораст и Радгост и у четвртом Велес, Јарило, Лада, Дајбог, на крају у петом кругу су били Вишњин, Кришен и Коледо.
У хришћанству је покривају Свети Димитрије и сви славски свеци.
Бог Велес је најдуже трајао код древних Срба, посебно код балканских. Он је земаљско божанство, заштитник сточара и ратара. У хришћанству су то Свети Василије Велики и Лука.
Култ бога Радгоста је био широко распострњен. Српско гостопримство је било опше познато. Радгост је зато имао двије главе, једну за домаћина другу за госта.
На његовом кипу је у руци посуда са хлебом и сољу, као и данас. Раадгост је пренио у хришћанство на Светог Андреју и Свету Тројицу.
Хорз је бог јутарњег сунца који је задужио пјетла да буди људе. Средњевјековни историчар Јорданес помиње његов храм код запорошких Анта и његов кип који изнад главе има ауру, зато и вјерујемо да су ауре око глава хришћанских светаца преузети од њега.
У хришћанству га је наслиједио Свети Петар и Огњена Марија. Морана или Мора је богиња смрти, зиме и патње. Летјела је на метли или у љусци од јаја. Од ње су настале баба Јага, Баба Руга, Баба Рога, али и изрази као мори ме жеђ, или мори ме туга, или ноћна мора и сл.
Митологија древних Срба јесте била веома развијена, што није чудно с обзиром на њихову бројност и распрострањеност. Било је још много божанстава: Бјелобог, свјетли бог, Чемобог, тамни бог, Руговит седмоглави бог рата, Џеџилеја, пољска богиња дјеце, Јарило, бог прољећа, Купало, богиња изобиља, Пагод бог бог лијепог времена, Перунка бранитељица праведности у браку, Пикутик бог мртвих, Семеник бог јела и пића, Сварожић бог свјетлости, Волоска, заштитница кућног огњишта, Вида, заштитница кућног мира и слоге, Зермагла богиња зиме и њена противница Зимстрла, богиња против зиме...
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим"из Бара)
