Дашо Дурутовић: „Грађанска опозиција“ је настала у Јајцу
Пише: Драгутин Дашо Дурутовић
Једном је Блаженопочивши патријарх Српски Господин Павле рекао, да човјек не бира када ће се родити, од којих родитеља, у којем времену и под којим условима, али да има избор како ће живјети ...
Да ли су то његове ријечи или великог Владике Николаја Жичког мање је важно, али свакако свједоче истину.
Сваки човјек када добије облике свијести сврстава се на неку страну, макар на страну неког спортског клуба.
Не могу да замислим човкек који нема свој став, свој идеолошки и политички, своју мисао и припадност некој идеји. Чак и не мора да се бави политиком, али сам мишљења да мора имати став у односу на стварност.
Када сам ја почео да схватам ставрност поставио сам много питања , јер ми је то стварност наметала, а ја сам се већ опредјељивао и сврствао на једну страну идеолошки, вјерски, политички, духом и на сваки други начин .
Мене је дух сврстао уз свој род , уз своју нацију, државу, породицу...
Примијетио сам да је нака нелегална герила у Јајцу поништила нека вјековна правила и покушала да изједначи нешто што се не може изједначити и што не може једно са другим.
Зашто помињем ту герилу и њихову нелагелну скупштину, која није бирана вољом народа на изборима ? Из те скупштине, тек сам касније сазнао, након дугог лутања, излегла се једна група, идеолошка, која и дан данас траје.
„Група“ која би у данашњој терминологији звучала као „грађанска“, насупрот оној почетној искри из које су настали другови, радници и сељаци, пролетери .
Данас су то „грађани“ без припадности, макар званично .
Одувијек сам се питао одакле настају и која је идеолошка матрица оних који себе данас у МНЕ називају „грађанском опозицијом“ ?
Дошао сам до закључка да су они настали баш тада у Јајцу, да су производ АВНОЈ- а, да су прво били партизани, комунисти , а онда када се распао тај ситем (макар формално, јер суштински није још увијек ) они су постали тзв „грађанска опозиција“.
А, ко је сачињава: Већином симбиоза бивших комуниста – атеиста , који, интересантно, истовремено у својим кућама држе Брозову фотографију у позамашној величини, и слику Краља Николе . Неријетко и стари Крсташ барјак .
Питао сам се какаве има везе Броз, као званични комуниста, социјалиста, са краљем националистом, православним Србином, те закључио да нема никакве.
Но, у мојој земљи је данас све могуће и такви себе називају „грађанском опозицијом“.
Нису они опозиција , већ декор власти. Исти идеолошки склоп, исти дух, чак мислим много опаснији, јер ови из режима све ово раде из чистог интереса и зарад очувања власти, а ови „грађани“ кад би их запало нама би главе дошли.
Уосталом,они су наследници оних који су сијали „пасја гробља“ по Црној Гори од 1941 до 1945 године.
Од заклетих комуниста – атеиста , постали су присталице НАТО пакта, ЕУ, противници Русије, радничка одјела су замијенили проевропским вриједностима, шетају на парадама педера, беспоговорно прихватају све западне „вриједности“...
Толико о њиховој доследности.
(Аутор је адвокат)
