Дашо Дурутовић о „миноловцима“ НАТО пакта у Бару: Непријатељски бродови неспокоја
Пише: Драгутин – Дашо Дурутовић
Од малих ногу сам у Бару. Иако нисам рођени Приморац, то сам постао, јер једном кад сам угазио у море никада нисам из њега изашао.
Ево ,након пуних 45 година још је со на мојој кожи. А, ко воли море воли и бродове . Брод је посебна категорија. Бродови се рађају и умиру. Они имају душу . Некада са собом у дубине воде своје посаде, посебно капетане. Уз море сам и ја постао капетан и заволио бродове.
Чак у морнарици постоји обичај да се приђе када брод пристаје и прихвати ланцан, пандул, коноп... Да се брод лакше веже.
Ових дана су у мој Бар упловили бродови које никако не могу да волим. Ратни, непријатељски, са ознакама од којих ми се леди крв у жилама . Но, имам потребу да се вратим мало у прошлост.
Година 1988, вријеме СФРЈ, пред мој одлазак у војску. Љето, ништа није наслућивало догађаје који су услиједили пар година касније .
Тада се играло било Европско првенство у фудбалу. По кафићима се тога љета гледао фудбал , мада Југославија није учествовала . Свако од нас је имао свог фаворита. Навијало се за стране репрезентације. Посебно је била популарна моћна Холандија са Ван Бастеном на челу. Овдје, ипак, не бих да свједочим о фудбалу, већ о нечему сасвим другом – духовном, менталном, и надасве идеолошком склопу људи.
О чему се ради:
У финалу такмичења састали су се СССР и Холандија . Холандија је била боља, а ми који смо пратили фудбал, финале смо гледали у у кафе бару „ММ“ на барском корзоу. Јадна група момака је навијала за Холандију, друга за СССР, односно Русију . Тада није било подјела идеолошких и других које су данас присутне и које се преносе на спорт . Тада смо сви живјели у „Братству и јединству“ .
Па ипак, неко је и тада више волио Русију, неко Холандију. Чиме је то било условљено? Да ли фудбалским умијећем мајстора из Холандије ? Не бих рекао! То је био тест припадности духа!
Да, ја сам свим силама навијао за Русију, односно СССР, други неко за Холандију . Пар година касније сви они момци који су навијали за Русију су били на једној страни идеологије, политике, војске, мишљења, а они који су навијали за Холандију на другој. Тако је остало до данас.
Навијачи Холандије са те терасе из 1988. и данас навијају за НАТО пакт . Њима не сметају бродови у барској луци. Мени сметају! Чак и да није било агресије на нашу земљу 1999. једнако бих о њима мислио .
Увијек се сјетим оног чувеног филма „Окупација у 26 слика“. И ту је дошло до разлаза старих другара. Свако је отишао на своју страну и обукао униформу којој је био склон. Тако и данас, гледам ове који себе називају војском МНЕ, како трче и падају пред НАТО бродовима.
Питам се да ли су, и коме дали заклетву? Да ли су дали заклетву ЈРМ па је погазили ? Памтим и Хрвате који су 1991. године одступили са војском и морнарицом из Хрватске, јер нису хтјели да погазе заклетву. Ови данас не мисле тако . Дошао им НАТО, савезник . Немам ријечи.
Сви знамо да су нас гурнули у НАТО противно вољи макар 85 посто православаног становништва. Неко ће рећи не живе у МНЕ и у Бару само Православни. Тачно је то. Али моји драги суграђани других вјера су доминантно за НАТО. Знате ли зашто ? Тај исти НАТО убија припаднике њихове вјере по свијету, ископава им државе и домове због нафте и других разлога...
Али, небитно је то. Важно је да је НАТО против Русије. Било би депласирано причати о томе ко је НАТО пакт и шта представља. Свакако је непријатељ; војни , духовни, морални, сваке врсте...
Ти бродови су пуцали на нашу земљу и дјецу, без разлога да подрже насилну сецесију дијела наше територије да помогну оружану побуну и тероризам. Не да помогну Албанцима , већ ради својих имеперијалистичких интереса . Због тога су и нас примили, да пркосе Русији.
Свеједно, како тада, тако и данас ми волимо, односно ја волим Русију. Тако ми налаже дух, вјера, наслеђе, васпитање...
Са истока сунце сија, тамо је Русија . То је природно макар мени и припадницима мога народа . За остале питам се да ли важи оно - „Под Румијом три су вјере , оне неће да се дијеле“ ? Подсјетићу у исто вријеме, веома намјерно, на чувени афоризам легендарног Баранина Николе Шарановића - „Брат је мио које вјере био, само да није Србин“...
Ето, то је мјерило савременог Монтенегра.
(аутор је адвокат)
