Један од најзначајнијих српских помена је предисторијско царство Асирија, која је и добила име од Сурбија!
Огромна и моћна империја је била заснована на српској војној традицији, а службени језик јој је био Србица.
Карактеристичан детаљ је српска војна и ратна капа, која се није појављивала код других народа, а са мањим модификацијама била је присутна међ' Србљем све до окончања Великог Рата.
Отворено је питање и потпуна тајна зашто цијели зидови који су пронађени у Вавилону а исписани Србицом нису још преведени, а сви остали који су били написани клинастим писмом су одавно преведени!
Овдје морам изнијети и свој став, а пошто сам убјеђен у теорију завјере, да је ово урађено тј. није урађено свјесно и намјерно на штету српске историје, а у корист исламских и римокатоличких држава, јер све што је против православља је добро за римокатоличке државе.
Намјерно кажем православља, притом мислећи на Србе као носиоце те конфесије укључујући у Србе наравно, и Русе, Бјелорусе и друге.
Још од времена Хипербореје и Атлантиде када је успостављен тај Источни и западни принцип, па кроз цијелу праисторију и историју он и даље траје, а форме му се мултипликују.
Напомињем да је још и Страбон, тај велики антички географ, писао и јасно лоцирао племе Сиби (Сирби) у малој Азији, а на тамошњој ријеци Сантос је град Сирбин гдје је на једној каменој плочи у стијени уклесан Закон о српском језику - Србици!
Помпилије Мела, римски географ помиње у више наврата Сербе или Серхе! Плиније у Панонији помиње Серабилос, а Птоломеј у Индији Сарабаон, Сарба Сарбакон.
Стефан од Византа пише да постоји острво у ријеци Еуфрат које носи име Сурбан, а да на обалама те огромне ријеке живи племе Сурбани.
Невјероватно је колико је данас градова широм тог огромног територија на којем су живјели Срби, који се зову именом у чијој је основи именица Срб, и подсјећају на негадашњу славу и моћ тог народа, али и своју величину и моћ у ранијим периодима.
Тако нпр. Сарба у Индији, Сабара у Сарматији, Сарбана у Идији, Сарбониса на Понту, Сармалија у Галији, Сербетум у Панонији, Сермиоле у Македонији, Серпа у Шпанији, Сирбитум у Етиопији чак, Сирпум у Италији, Сорабиле на Сицилији...
Већ сам писао о енглеском Солсберију и како је дошло до данашњег имена, Сораби град у Кападокији, Србица у Македонији, или Србиште у Њемачкој! Да не помињем колико их има у Русији,Бјелорусији, Јерменији....
Осим градова и ријеке и језера чувају истину о својој прошлости.
Тако се у Енглеској налазе данас као и меленијумима уназад ријеке Сабрина и Сера. Или ријека Сарбус у Индији, или Саруба у Галији, Сермиу у Тракији, Сирбес у Ликији, Сербонис у Египту..
Углавном јасно је да је име Србин старо више миленијума и надживјело је све политике и забрањивања, фалсификовања и отимања, а то нам даје за право да вјерујемо да ће и у будућности кроз откривање и озваничење праве историје трајати док буде људи...
Наравно да настављамо...
(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)
