ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Хроничне незаразне болести су свуда у свету водећи узрок оболевања и умирања, а међу њима предњаче кардиоваскуларне и цереброваскуларне болести – то јест болести крвних судова. Код нас чак 40–50 одсто становништва има повишен крвни притисак. Према подацима Института за јавно здравље Црне Горе, у нашој држави највише људи умире управо од кардиоваскуларних болести. Узимајући у обзир последње доступне податке за период од десет година, кардиоваскуларне болести су узрок од 33,1% до 45,3% свих регистрованих смртних случајева годишње.
Ризик од оболевања од кардиоваскуларних болести везан је за комбинацију више фактора ризика, а то су: висок крвни притисак, нездрава исхрана, висок холестерол, дијабетес, загађење ваздуха, гојазност, употреба дувана, болести бубрега, физичка неактивност, штетна употреба алкохола и стрес.
Према последњим подацима из Регистра Института за јавно здравље, у Црној Гори годишње од кардиоваскуларних болести премине више од 1.600 особа.
У наставку текста биће представљена сазнања и искуства немачког лекара др Харалда Хитера о једном од најважнијих ризика – холестеролу.
Висок холестерол – Ваше здравље је у вашим рукама
Шта је холестерол?
Шта значи висок холестерол?
Мој водич у 4 корака за вас и моје препоруке
Висок холестерол није болест и не захтева аутоматски лечење. Нивои холестерола су више попут лампице за уље у аутомобилу – указују да нешто није у реду са вашим метаболизмом. Постоје бројни начини да сами решите различите узроке овог метаболичког дисбаланса.
Шта је холестерол?
Питање звучи једноставно, али да бих разјаснио многе неспоразуме око теме холестерола, мораћу мало детаљније да објасним у овом поглављу.
Људско тело садржи приближно 140 грама холестерола. Холестерол је витални молекул и есенцијални градивни блок. Важан је за сваку ћелију у организму, јер је основна компонента сваког ћелијског зида. Повећава еластичност ћелија и, на пример, крвних судова. Холестерол помаже у транспорту сигналних супстанци кроз ћелијску мембрану у ћелије и назад. Такође служи као прекурсор за производњу хормона и жучних киселина. Интермедијар у производњи холестерола, 7-дехидрохолестерол, је прекурсор за формирање витамина Д. Новија истраживања показују да тело користи холестерол и за производњу неуротрансмитера који јачају срце.
Тело производи око 90% холестерола у крви, вероватно зато што му је потребан за различите, понекад погрешно програмиране, метаболичке процесе. Супротно увреженом мишљењу, врло мало холестерола се апсорбује из хране – чак и из оне која је богата холестеролом. Наша исхрана ипак доприноси високом нивоу холестерола, али то није дуго оптуживана храна са високим садржајем холестерола. О томе ћу детаљније говорити у водичу корак по корак.
У савременој медицини, термин „висок холестерол“ се односи на ниво укупног холестерола (Chol) у серуму. То је вероватно најчешће мерена вредност у крви, јер се холестерол сматра важним фактором у развоју кардиоваскуларних болести. Међутим, ова вредност сама по себи нема довољно значаја у процени кардиоваскуларног ризика. Због тога познавање само нивоа укупног холестерола није довољно лекару за процену.
Шта значи висок холестерол?
Висок холестерол је знак упозорења да неки метаболички процеси у вашем телу не функционишу како треба. Изгледа да вашем организму треба више холестерола јер има много „поправки“ које треба да обави. Кроз те процесе поправке холестерол може постати и фактор ризика за развој болести попут срчаног или можданог удара.
Међутим, процена ризика се може дати тек када се познају односи различитих врста „масти“ у крви. Термин „масти“ овде је у наводницима јер већина мерених супстанци нису праве масти у хемијском смислу – то су различите мешавине масти и протеина (липопротеина). Ради једноставности користићемо термин „липиди у крви“. Они укључују:
Укупни холестерол (Chol)
Добар холестерол (HDL)
Лош холестерол (LDL)
Триглицериде (TG)
Липопротеин (а) – Lp(a)
Тренутно, глобално утврђена горња граница за укупни холестерол је 200 мг/дл. Вредности изнад 250 мг/дл не би требало да буду присутне ако је могуће.
Међутим, данас је много важније одређивање ХДЛ и ЛДЛ вредности. Васкуларно-заштитни ХДЛ делује независно од нивоа ЛДЛ-а и сматра се најважнијим показатељем здравља крвних судова. Америчка ТНТ студија са скоро 10.000 учесника показала је да чак и код пацијената са веома добрим нивоима ЛДЛ-а (испод 100 мг/дл), високи нивои ХДЛ-а могу смањити кардиоваскуларни ризик за скоро половину.
Препорука је да однос укупног холестерола и ХДЛ-а не прелази 4:1. Процењује се да у Немачкој једна од десет жена и један од пет мушкараца имају однос лошији од 4:1.
Најважнији узроци неравнотеже липида у крви су савремена исхрана, стрес, недостатак микронутријената и физичка неактивност.
-200x200-rez.jpg)
