ПРИРЕДИО: Игор Ремс
У прошлом наставку приказан је само један одељак из књиге др С. Томовића.
Налазим да је јако важно на овом месту публиковати размишљање француског слависте Сипријана Робера како би се из различитих углова сагледала тајновитост порекла не само “ нашег” народа на овим просторима него заправо саме цивилизације.
(Сипријен Робер (фр. Cyprièn Robert; 1807-1857) француски је слависта и публициста, члан Француске академије)
Срби Илирије
“Када неко није Словен, пре него отпочне да филолошки испитује све језике и сву словенску литературу... треба што је могуће боље да упозна најстарији и најједноставнији језик, онај, који пружа најбољи кључ за све остале. Исто тако, да би се добро оценила словенска раса у њеној целини, корисно је, да се најпре проуче она њена племена, која су најбоље сачувала своје првобитне одлике у обичајима, у својим законима и у својој поезији. Тај језик, тај народ и ту првобитну словенску поезију - верујем нашао сам у Илирији.
Питаће ме, несумњиво, како сам дошао до тог уверења? Пошавши од идеје, да се на почетку сваке велике расе налази једно племе-мајка, исто тако као што и на почетку сваке језичке фамилије постоји језик-мајка, тражио сам годинама то племе и тај језик на северу Европе. Но, нигде нисам открио њихово постојање. Нашавши, да су Пољаци и Чеси Боемије чувари најстаријих познатих докумената словенске историје, ја сам - на основу тога - најпре закључио, да су та два народа најстарији и најизворнији од целе словенске групе; међутим, обилазећи њихове области, уверио сам се, да сам био у заблуди...
После узалудних истраживања одлучио сам, да идем да тражим тај тип код Руса; али, код њих сам открио словенска својства толико изобличена азијатским утицајем, колико и у Пољској утицајима запада. Очајан, прешао сам на Словене, за које се каже, да су варвари. Све је допринело, да се упутим у том правцу. Пољак из Варшаве упутио ме је краковским горштацима... као највернијим чуварима националних одлика; Руси пак из Москве слали су ме Русинима у Украјину и у Галицију као оснивачима њиховог царства. Стигавши у Украјину, ту сам нашао обичаје, легенде, традиције и цео русински живот у толикој мери испуњен јужњачким успоменама, да сам био присиљен да идем да тражим вилу чуварку словенске колевке даље на југу и на истоку.
Најзад прешавши Дунав, није ми дуго требало, да ту пронађем украјинског Козака, Русина из Галиције, пољског горштака са Карпата и боемског планинца из Судета - једном речју - сва првобитна племена Словена, дивно изражена кроз балканског Илира. Све, што код других словенских народа живи још само као легенда, или нејасан мит, постоји још увек као живи закон у тој непроменљивој и поетској Илирији: Нисам ли на основу тога могао да закључим, да сам најзад додирнуо живу стену, тле првобитног постања и да су Срби Илирије уистину најстарији међу Словенима! (1846)".
Обилазећи словенске земље и изучавајући те народе од Пољске преко Русије до Подунавља односно Србије, Француз Робер Сипријан је развио теорију о пореклу свих Словена од Илиро-Срба, тј. од подунавских балканских Срба, који су се простирали од Балтичког и Црног мора до Kавказа и Kаспијског језера. Србе доњег Дунава он назива прото-Срби или првобитни Срби и за прото-Србе тврди да су та подручја настањивали раније од времена у коме је живео Мојсије.
За каснији долазак Срба на Балкан Сипријан каже да су они само дошли сабраћи у помоћ у борбама против Римљана. Није чудо да су од тада неки народи модификовали језик па чак и давали себи друга имена, због огромних раздаљина и отежаног комуницирања.
(Наставиће се)
