ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Accipe pileum pro corona
Када желите, чак и у најбољој намери, да о некој теми која је невероватно комплексна, и која се временски протеже на 12 миленијума уназад, дате што је могући најкраћи и најсажетији преглед, видите да то постаје ђаволски тешко. Надам се да они које интересује ова тема имају разумевања. Појмови који се појављују у тако дугом временском периоду, налазим, да неке од њих, треба објаснити или бар то покушати али и оставити простор да свако за себе доноси ваљан закључак.
Велики француски истраживач Сипријан Робер пише да од Балтичког мора (раније називано Србско море прим.аутора) па све до Јадранског и Егејског у односу на становништво је постојао континуитет који је тек касније испресецан страним елементима као што су Мађари, које Порфирогенит назива Турцима, и још страшнијим и крволочнијим непријатељем - Германима. Житељи свог тог огромног пространства сачињавало је јединствено словенско стабло изнео је Робер у свом делу Словенски свет „Le mond slave“.
Немци су до дана данапњег уз Британце остали наши највећи непријатељи. Историјски гледано наши велики непријатељи били су протоГрци ( све што су могли покрали су од Србо аријевских племена-Хипоберејаца, читај Беластих, грчки Пелазги, које су затекли када су се доселили на Хелму, око 1800 год. пре Христа, односно данашњем Балкану, прим. аутора).
Име Балкан први пут је употребио у писму италијански хуманист, писац и дипломата Filippo Buonaccorsi (1437-1496) 1490-е године. Енглески путописац, John Bacon Sawrey Morritt (1772? – 1843 ) увео је тај израз – Балкан – у енглеску књижевност крајем 18. века. Концепт Балканског полуострва, створио је немачки географ Johann August Zeune ( 1778 – 1853) 1808-е године. Како је време пролазило, термин је добио политичке конотације иако је немачки географ желео само да направи паралелни термин Апенинском и Иберијском полуострву.
Невероватно је да нико не помене интригантну сличност између Балкана и Балтика, који у корену речи имају бал? Или је то само случајност? Велики научник Carl Gustav Jung (1875 —1961) швајцарски психијатар и психоаналитичар, основао аналитичку психологију, каже да Случајности не постоје! У групи индоевропских језика Словени су најближи Балтичким језицима.
Истраживања везана за Винчу и Лепенски Вир показују да су наши миленијумски преци зидали насеља на основу архитектонике пчелињих кошница, односно саћа чак и саркофази су имали па и данашњи имају тај облик. Наш протоНарод називан је народ пчеле и секире и да је култ матице – велике богиње мајке – потекао управо одатле. У најстаријој српској легеди о стварању света важну улогу има баш – пчела!
Древни назив за Балкан је Хем (Хаимос, трачки, можда: ланац) по планини на северу Тракије
У Србији, главна теорија, позива се на једну легенду према којој је планина Хем названа по трачком тиранину Хему ког је, у двобоју, убио Посејдонов син Бизас који се сматра оснивачем града Византа на Босфору. По другом казивању, Хем је син бога Северног Ветра Бореје, најјачег од свих ветрова и персонификација трачке планине. Био је ожењен Родопом, која му је родила сина Хебра – река (Марица или Хебар). Због свађе с боговима, они су претворени у планине.
Радивоје Пешић каже да „етимологија Балкана има идентичан садржај (с етимологијом Анадолије, од ана-мајка и долу-много) јер долази од балк – што значи стециште, кошница и ани -мајки“.
Бугари веле да је Балкан келтског порекла, из бал (х) кан, што би требало да значи велика мајка. Једна друга бугарска теорија вели да је Балкан изведено из бугарског националног назива, из доба кад су се протоБугари доселили на Балкан, те да бал (х) кан значи, уствари, бугарско царство.
Да ли Балкан потиче од две речи из турског језика, а то су бал – што значи мед… и кан – што означава реч крв. Балкан у буквалном преводу значи мед и крв, што, у даљем контексту, има значење: медена земља натопљена крвљу… можда због ратова за ово мало парче напаћене земље...Прича о пореклу реч Балкан остаје отворена.
Уз протоГрке велики непријатељи су били и Римљани, (покрали све од Рашана, Расена односно Етруске цивилизације) иако су им протоСрби, са наших простора, дали 18 императора. Карактеристика свих ових непријатеља у тим временима је да су нашем народу давали различита имена, док је за србски Народ карактеристично да су одређена племена добијали имена по географским одредницама на пример Ликија (Лика, прим. аутора) у малој Азији, била је насељељена протоСрбима. После Тројанског рата као губитници прешли су на ове просторе. Лику у Далмацији насељавају Личани, односно Срби или Шумадију (Шумадинци) или Црна Гору ( Црногорци) и тд.
Турска Империја је била моћна и колико год су зла нанели нашем државотворном корпусу Турци су Србе изузетно поштовали и србски језик је био један од званична четри језика на турском двору. И данас у Турској живи најмање 10 милиона са ових простора и што је најчудније било је људи који нису хтели никад да науче турски.
Када погледате старе мапе најчешће на ободима, лимес, римске империје стоје Варвари, односно племена „словенског“ порекла.
Зато Немци никада за Лужичке Србе неће рећи Сербен како званично зову Србе из Србије него Лужичане искључиво зову Sorben, чита се Зорбен, или су их називали Венди, Вени, Венети, мада се и данас може наћи овај назив у литератури, што је тада имало пежоративно значење. За већи део немачких истраживача где подразумевамо историчаре, археологе, етнологе, етимологе, лингвисте... ништа није спорно али званична политика све то прећуткује и не жели да се употребњава у њиховој јавности. Зато и говоримо о отровном утицају Бечко-берлинске школе и Ватикана, коју „наше политичке елите“ и СПЦ признају, зато смо се по њима доселили у VI/VII веку и не признаје се ништа пре Немањићa! Један немачки историчар се искрено запитао: шта би нам остало када би Срби тражилида им се врати све што смо им узели?
Добровски Ј.: Лужучки Срби и Срби са Балкана су исти народ.
Карл вон Зеде: Прво и опште име Словена је било Сербли...(Етнографија аустријске монархије, кљига1, 1957г.)
Грег Г. професор у Грацу: Име Срби које је раније припадало свим Словенима је све ређе, и данас га носе само становници Лужица и Србије (у једној од својих студија 1887)
Грим Јакоб: У ствари име Срб изгледа граматички као најбоље обележје за све народе истог порекла и језика. Ниједно друго Словенско стабло нема такву историју, која би се са Србском могла упоредити“, (у предговору за малу граматику од Вука Караџића од године 1824).
Жунковић Д.: „Слависти 19. и 20. века су доказали, да су Срби стари народ, и да су се раније звали Сораби“.
Кохел, немачки етнограф: „Име Срби је било раније велико обележење за све Словене“.
Баварски географ: „Србска империја је била тако велика да су из ње настали сви словенски народи. Словени такође тврде да своје порекло воде од Срба“, (у једном часопису у Минхену 1837).
Вељтман, А.Ф.: „Словенском народу припадају и познати Козаци, који такође потичу од Срба“.
Шафарик Ј.: „…Ова два народа имају свој назив из ранијих времена, када су сви данашњи Словени имали заједничко име и говорили један језик из кога је настало дванаест“.
Маретић Т.: Многи Немачки и Руски историчари су мишљења да је Херодот под именом Трачани мислио на Србе. У Херодотово време су Срби живели у Малој Азији, на Балкану и Тракији.
У старој историји код Срба је постојало племе Рас, Расени, Расна, Рашани, чије име рушевине градова још данас у Тракији и Србији носе, а док се реке са истим именом налазе у Индији, Србији, Турској, Немачкој и некадашњим подручјима античке Србије. Име Трачани долази од Рашани, Тракија од Расија. Прво име Словена је било Срби
Рачки Ј.: На почетку су се сви Словени звали са властитим именом Срби, што значи род (рођак, а странци су касније, специјално Немци, њих називали Венди/Винди. Потпуно је јасно, каже се да су Трачани, Скити, Венди, или Венети, Трибали, Илири, и др. које Херодот у својим делима помиње сви по реду Срби. И за време Птоломеја, Тацита, Полибија и др. већином се говори о Трачанима, (Вендима, Антима, Трибалима, Дарданцима, Илирима, који су такође били Срби, јер у то време име Словени није било познато“.
Калај В.: Докле год су данашњи Словени живели слободно и заједно звали су се Сораби, Сорби, Срби“ (Историја Срба).
Валтер Вист: пише да је санскритски језик настао из вендског, али му не може одредити време. Он тврди да је у Индију дошао са северозапада, а по свим упоређивањима једина је могућност да је то био српски језик. То је у сагласности и са Илијом Живанчевићем, који каже: Словени су осталим народима дали реч.
Фресел Ј:Култура Скита (Срба) и Бактријанаца(азијских Срба) је најстарија од свих азијских народа. По томе је морао тај Народ пуно раније да постоји, јер само тако је он могао да достигне тако високи степен културе. Читамо код Јустина (II,3), о победничким ратовима Скита над Египћанима под вођством Весосиса, мислио сигурно на Сесостриса. Овај је владао око 1394 до 1328 пре Христа. Од истог аутора се дознаје да је Азија Скитимав (Србима), 1500 година плаћала трибут и да их је Нино, краљ Асирије, ове обавезе ослободио. Ако се претпостави да је овај легендарни владар бладао само у 16-ом беку пре Христа, онда су Срби Азију морали да освоје већ крајем четри хиљадите године пре Христа, из чега се види да су они пуно раније морали бити велики, многобројни и самосталан народ. Да би они могли извести овакав огроман ратни поход и подухват, преко хиљаду километара, у њиховој источној отаџбини су морали бити тако многобројни, да би могли да скупе огромне ратне контигенте.
Страбон: У западној Азији су живели Срби и Брђани-Србобрђани. Срби су имали у малој Азији велико царство (око 70 година пре Христа), чији се цар звао Облак. Били су народ црвене косе и плавих очију.
Шулц К. пољски исторочар: Словени се нису јужно од Дунава појавили у 6-ом веку већ су овде живели од најстаријих времена, као Илиро-Трачани. Многобројни антички сведоци, као Страбон кажу, да Илири и Трачани нису себи били страни јер су ови народи били истог порекла, имали исте обичаје и поредак и обожавали исте богове (Порекло и седиште старих Илира, Париз 1856).
Роберт С: Ми смо се навикли да седиште Словена видимо само у Русији. Дунавска долина је осовина и центар Словена: Илиро-Срба/Прасловена или Протословена. На Балкану су се Срби налазили пре него што је Мојсије са Јеврејима морао да побегне из Египта.
(Наставиће се)