ПИШЕ: Саша Стојановић
У вријеме у којем живимо, вријеме лажи, спиновања, троловања, ботовања, фејкњуза, површних и полуистина није лако доћи ни до поштене и праве информације а камоли до истине.
Упркос томе, новинама и новинарeм се зове свако, цензуре нема јер се сви позивају на слободу говора и слободан проток информација, и у том медијском муљу (који је само сегмент друштвеног муља у којем "пливамо" или боље рећи у којем се давимо) треба заиста бити умјетник да ископаш иоле тачну вијест која је поткријепљена чињеницама или аргументима а да није пласирана од стране неке интересне групације.
Бити независан у било ком послу, у било ком времену, је заиста умјетност, а у новинарском послу и умјетност више. Што би наш народ рекао "криво сједи али право збори" требао би бити први постулат јавне ријечи али и новинарског заната, генерално. Објективност је нешто што се подразумијева, а пошто свака медаља има двије стране једнако дати прилику свакој да каже шта има и покаже лице (и наличје).
У смислу што тачнијег информисања (су)грађана а на стампедо у мом инбоxу разних људи, знаних и незнаних, апропо сумњичавих ријечи (изнешених у задњој колумни) у руководећу (не и специјалистичку) стручност новог директора барског Дома здравља др Бранке Пурлије, али и бројних коментара на друштвеним мрежама у корист исте, договорили смо сусрет да бисмо отклонили све дилеме и недоумице и цјелокупну јавност прецизно информисали о стању у барском Дому здравља након ступања на дужност др Пурлије.
Оно што ме је опредијелило да дам прилику овом разговору је готово неподијељено мишљење суграђана о др Пурлији, без обзира на њихову националну, вјерску, страначку или локалну припадност.
Несумњиво је да др Пурлија ужива велико повјерење суграђана, али и запослених у Дому здравља, што би у прилично тешком и неизвјесном здравственом периоду пред нама, у виду синергије свих снага којим располаже дом здравља, на крају могло да изађе на добро, а то је из угла сваког добронамјерног и здраворазумног грађанина циљ сваког од нас.
Испоставља се да притисак јавности и мишљење већине и те како мора бити обавезујуће за сваког ко се на било који начин бави јавним послом и да је то путоказ за сваку институцију или појединца који је у прилици да о нечему одлучује. Такође, глас народа је лишен сваке могуће обојености и то је разлог више да се узме у обзир и приступи му се одговорно, стога вјерујем да неки нови вјетрови почињу да дувају у граду под Румијом и да ни убудуће нећемо селективно гледати на све добро што нам иде у сусрет без обзира са које адресе долази јер нас је искључивост и партијска обојеност и довела до ситуације да нам се читав систем распада.
Одавно је већ видљиво да у барском Дому здравља ствари не стоје баш најбоље и да је само захваљујући максималном ангажовању, људскости и напорима једног дијела колектива систем функционисао на ивици регуларности.
Није вријеме ни мјесто да се овдје тиме бавимо, вјерујем да ће надлежни органи нових власти радити свој посао боље од претходника и да ће имати чиме да се позабаве.
Епидемија коронавируса само је убрзала ствари и на дјелу показала несналажљивост досадашњег менаџмента и приличну дезорганизацију у обављању одговорног посла у специфичним здравственим околностима, што је захтијевало нове и способније људе који ће знати да се ухвате у коштац са све већим проблемима и одговоре изазову времена.
На конкурсу на који се пријавило троје љекара барског Дома здравља за директора је изабрана др неуропсихијатрије Бранка Пурлија, судећи према првим реакцијама суграђана, један од омиљених љекара.
Др Пурлију знам као врсног професионалца и жену посвећену свом послу и пацијентима, чак и ван оквира радног времена, и управо из тог разлога сам сматрао да наша, ионако скромна, медицинска заједница, не треба да изгуби врсног специјалисту и професионалца у галиматијасу административних послова, не спорећи, узгред, да се у појединим људима који су одлични љекари једнако крију и добри менаџери и организатори рада у установама од општег друштвеног (овдје здравственог) значаја. На сугестију људи до чијег мишљења држим а од којих су неки и сами дио здравственог система и као што већ поменух стампедо у инбоxу али и заустављање на улици са разним опаскама и дигресијама у корист др Пурлије одлука да избјегнем искључивост наметнула се сама од себе.
Др Пурлија је такође била транспарентна у намјери да освијетли своју нову улогу и на увид суграђанима стави своје дјеловање у периоду од кад је преузела руковођење домом здравља, уз најбољу вољу да ће тако бити све вријеме док буде обнашала ово одговорно радно мјесто и да ће њена врата једнако бити отворена за сваког.
Др Пурлија истиче да су у дому здравља већ организоване двије COVID амбуланте, једна за одрасле, друга за дјецу, да је уведено брзо антиген тестирање тестовима које грађанима обезбјеђује дом здравља из сопствених средстава (бесплатни су!), да су већ укинути неки трошкови, а средства планирана за то преусмјерена за плате или стимулацију особља које у ванредним околностима улаже велике напоре да се изађе у сусрет и збрине сваки пацијент, да свакодневно комуницира са свим запосленима од најниже позиције до самог врха у хијерархији Дома здравља, да је већ двапут посјетила здравствену амбуланту у Остросу и појачала је волонтерским кадровима, да је такође у Остросу отворена цовид амбуланта којој је обезбијеђено 100 брзих антиген тестова. Најављује да ће се од сјутра свакодневно вршити дезинфекција хлором, из сопствених средстава и са сопственим кадром, захваљујући хигијенској служби, за шта је до сада издвајан значајан износ новца на мјесечном нивоу за извршење ових услуга од стране приватних агенција.
Др Пурлија наставља да се руководила потребом да уради нешто добро за ширу друштвену заједницу и да је потпуно неоптерећена спољњим факторима. Наводи да изнад свега воли свој посао и да никада своје пацијенте не би запоставила, (чему сам и сам свједочио у неким приликама), да има воље да започети посао доведе до краја па колико год то трајало, да вјерује у себе и тим људи који јој у томе помаже и пружа подршку и да ће једино мјерило бити резултати који иза ње остану. Очекује стрпљење и разумијевање суграђана указујући да ће вријеме одговорити на питање да ли је добро и посвећено радила свој посао, захваљујући се суграђанима на указаном повјерењу, у нади да неће изневјерити њихову подршку и повјерење.
Из овог угла гледано чини се да барски Дом здравља почиње да личи на праву здравствену установу са јасно зацртаним плановима па нам остаје да Др Пурлији пожелимо успјех на челу Дома здравља а нашим здравственим радницима одговорним односом према себи и другима помогнемо да имају што мање посла.
*******
Доста конфузне мјере које прописује (неуставно) техничко НКТ, некад у сарадњи са ИЈЗ а некад и самовољно, збуњују добар дио становништва јер се неријетко граниче са логиком здравог разума. Не пада ми на памет да будем искључив и једносмјеран и да само нападам НКТ а браним грађане, или обратно, јер свако носи свој дио одговорности, међутим, осим што желим да вјерујем да НКТ наступа с позиција најбоље намјере све остало у пракси није пронашло утемељење, највише због селективног и често пристрасног приступа одређеним заједницама или групама грађана и њиховог односа према јавном здрављу и прилично тешкој и сложеној здравственој ситуацији у земљи. Та лоше вођена политика је довела и до економског колапса, потпуног слома туристичке сезоне, отпуштања запослених у малим и средњим предузећима и тешке зиме која нам је на прагу а коју треба преживјети.
Чини се да је, у економском смислу, угоститељство једна од најпогођенијих грана с обзиром на присутност у стварном животу и броју оних који на посредан или непосредан начин од тога живе. С обзиром да међу власницима локала имам бројне познанике и другаре прилично сам упознат са проблемима са којима се ових дана сусрећу и недвосмислено сам на њиховој страни, баш као и бројни грађани који им вербално или конкретно пружају подршку на друштвеним мрежама или јавним протестима тражећи (с пуним правом) да се чује и њихов глас.
Према важећим упутима НКТ-а, преко 90% локала није у физичкој могућности да испоштује захтијеване мјере због недостатка простора. Треба узети у обзир сва већ уложена финансијска средства за досадашње пословање под мјерама НКТ-а и није тешко закључити да огроман број угоститеља већ одавно послује у минусу. Ако узмемо у обзир и непостојање прошле туристичке сезоне јасно је да су бројне породице које су своје пословање везале за ову дјелатност већ одавно на рубу егзистенције, приморани или на нова улагања или на затварање објеката и отпуштање радника. Корисници њихових услуга и конзументи њихових производа, тј. ми који редовно или повремено посјећујемо кафане, у визији НКТ-а смо практично невидљиви, упркос томе што већина уредно поштује све прописане мјере. Мишљења сам да и локална власт треба да са више разумијевања приђе овом проблему јер редовно убира порез и таксе без обзира у којим условима угоститељски објекти послују. Вријеме је за разумијевање, помоћ и подјелу одговорности. Друштвени живот нити треба нити смије да стане због околности у којима смо се нашли јер, у најмању руку, сви очекују фер тржишну утакмицу. Или нас све затворите у куће па да једном знамо на чему смо и да су правила иста за све. Овако заиста не иде.
*******
Локална самоуправа је најавила скори почетак радова на кружном току код Основног суда који ће се "уливати" на нови надвожњак који прелази преко пруге у Бјелишима а чија је изградња у завршној фази. То је свакако лијепа вијест за све добронамјерне становнике нашег града, међутим, остају неке недоумице у вези конкретних решења појединих дјелова те саобраћајнице која нису нимало наивна а односе се на пјешаке и то углавном наше најмлађе суграђане. С обзиром да нисмо видјели идејно решење главна недоумица је везана за прелазак дјеце преко кружног тока имајући у виду фреквентност саобраћаја на том потезу и непосредну близину двије школе и једног вртића, узимајући у обзир да ни сада безбједност пјешака није на завидном нивоу.
Ништа мања опасност неће вребати ни пјешаке који се буду кретали улицом "Стара пруга" у коју ће се уливати надвожњак у Бјелишима с обзиром да иста нема стазу за пјешаке односно тротоаре којима би био безбједнији пролазак пјешацима. Надам се да су надлежни све ово предвидјели и да наша запажања доживљавају добронамјерно.
*******
Лијепо је што се потпредсједник Скупштине општине у једном анонимном медију обратио јавности након моје писаније у вези паса луталица који суверено владају градским улицама, међутим, мислим да грађани очекују конкретна рјешења и то у рекордно кратком року а крај љета сигурно није прави тајминг јер само је питање дана када ће неко озбиљно да страда.
Ово није проблем од јуче па да градска власт тражи вријеме да га ријеши већ дугогодишњи проблем који мучи наш град и грађане и који захтијева хитно решење. Разумијемо и проблеме с којима се среће локална управа али за новац који је до сада исплаћен на име одштете оштећенима могле су се отворити три кафилерије или саградити три азила стога не видим рачуницу локалне управе ни њихове покушаје да се оправдају и нађу алиби за нешто што је њихов посао а и дио предизборних обећања грађанима. Зато господо, засуците рукаве и ријешите проблем! Или се спустите сваку ноћ до улице Старог пјесника да браните пролазнике с малом дјецом од насртаја гладних паса.
*******
Људима који се налазе у борби против COVID-19 али и свих других болести, нарочито Баранима, желим да се успјешно изборе и што прије врате у друштвени живот а здравственим радницима да зналачки издрже све изазове и искушења која су пред њима и сачувају здравље, и своје и туђе.
