Piše:
Својевремено је блаженопочивши српски пјесник Момир Војводић за једног познатог политичко-идеолошког конвертита казао да је толико гадан да би загадио септичку јаму када би у њу упао неким случајем.
И није ту „величину“ знаменити поета могао да увреди, јер је то било негдје и општеприхваћено мишљење у јавности.
Једнако се тако данас не могу увредити уредници и „новинари“ Сорошевих презерватив медија када их критичка јавност поистовети са Содомом и Гомором сурове друштвене данашњице.
Прогон свега изворног црногорског, а тиме и српског, и затирање црногорске свијетле историје по сваку цијену - идеологија је на којој се већ неко вријеме гради нови идентитет, такозвани монтенегрински. Идентитет који подразумијева негацију српске традиције Црне Горе, српских гусала, народне ношње, ћирилице, обичаја, крсне славе (јер је имају само Срби), Цркве која је творац Црне Горе и најтврђи бедем вјере православне, али и негацију и прогон много чега још. И, што је најопасније од свега, на дјелу је идиотизација и кретенизација долазећих генерација, у шта се незаконито улажу огроман новац и ресурси државе и грађана!
У том пројекту стварања новог идентитета креира се и амбијент за убијање новинара који нису на истим идеолошким основама, њихово премлаћивање, ухођење кроз прислушкивање и незаконите мјере тајног надзора, малтретирање њихових породица, подметање, циљано ширење лажи и атаковање на њихову имовину и много тога другог, дугорочно неодрживог и, најзад, веома кажњивог.
У креирању таквог амбијента, осим институција система, свјесно учествују и неки медији, у друштву познати као најгори таблоидни талог, који се најчешће налази на јаслама изразито антисрпских и антицрногорских фондова и шпијунских служби.
За непосредне извршиоце (егзекуторе), да се закључити, бирају се особе које су имале јако трауматично дјетињство. И то најчешће, рекло би се, силовани унутар фамилије, или бар у комшилуку. Изразити комплексаши, најчешће без образовања, склони да жртви која са одабере из центара моћи раде и горе ствари од оних које су осјетили на својој кожи током одрастања и убоге прошлости. Међу њима је несумњиво и значајан број оних који су продукти инцеста (који су тако често присутни, нажалост, не само у Бару и непосредном окружењу).
Тако је, како је то из собе „великог брата“ наложено, управо преко тих таблоида и појединаца из таквих „кућа“ недавно оркестриран и организован и покушај дискредитације потписника ових редака. Јер се, забога, усудио се да пркоси злочину који траје над српским идентитетом. Та Аспидина копилад нису имала мјере у свом, на крају пропалом науму.
Наравно, није био циљ Сизифовог посла само дискредитација личности, већ је ријеч о раније најављеном, добро организованом атаку познатих „радних група“ и на „Барски портал“ чији сам уредник, као и на „ИН4С“ као најпопуларнији српски национални портал у региону, чије уредништво је у континуитету, деценију већ, под стравичном тортуром и прогоном.
Отуда и потенцирање ова два медија на која сам поносан, у лансираној и разбуцаној лажи којом ми је нанијета штета, која ће, сасвим извјесно, бити наплаћена. Цивилизовано, подразумијева се.
Најаве најстрашнијег могућег обрачуна добијао сам и најдиректније, са званичних мејлова најмоћнијих субјеката система кроз поруку „Нећете дуго“. И о томе је јавност обавјештавана, а и Тужилаштво. Но, потребно је џелата претворити у жртву и обрнуто!
Дакако да о Сорошевим медијским фекалијама које тако одвратно контаминирају овдашњи простор мислим једнако што и највећи дио јавности у Црној Гори. То им је, додуше, и до сада било познато.
Узалуд им све маске, све прљаве паре којима раде на властитом шминкању! Не помажу ни фризери и козметичари, јер, као што такође рече већ поменути великан наше књижевности – „И брабоњак је од цвијећа, али не мирише“.
За такве је такође одавно неко рекао - „последњи покушај брице да од задњице направи лице“.
Остаће упамћене управо те слуге Мамона и као фуњаре које су се у својим "стваралачким" брлозима истицале као промотери канибала, терориста, масовних убица, заштитници кољача и идеолога геноцида, ратних злочина, трговаца људским органима, али и те како и трговаца људима.
Доказа је на претек, а ничија до зоре није горела.
Упркос свему, „Барски портал“ наставља своју племениту мисију, ослоњен на огромну читалачку публику за црногорске прилике, без озбиљне конкуренције на „локалу“ када је у питању однос према истини, историји Црне Горе и Бара и њиховим највишим вриједностима и традицији. О ИН4С-у је тек сувишно и говорити...
