Има ли мјеста за Лордана на Montenegro Film фестивалу?

Један од највећих редитеља са простора некадашње Југославије, Лордан Зафрановић, недавно је завршио монтажу свог најновијег филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“, који је већ након прве радне верзије изазвао велико интересовање не само филмских стваралаца, већ и публике, али и политичке јавности.

Прије свега због тематике. Лордан Зафрановић у овом остварењу говори о дјеци, жртвама усташког логора смрти Јасеновац, чији детаљи и данас привлаче огромну пажњу због потресне тематике и анатомије зла коју овај редитељ истражује већ деценијама, још од документарног филма „Крв и пепео Јасеновца“, насталог након његове екскурзијске посјете овом стратишту.

Прва верзија новог филма трајала је осам часова. Након друге монтаже аутор га је скратио на четири часа, али је одбио захтјев продуцената да га сведе на два и по часа ради биоскопске дистрибуције, сматрајући да би тиме нарушио цјелину умјетничког дјела.

Такав став подржале су бројне његове колеге, а међу најгласнијима био је Емир Кустурица, који сматра да је Лордан овај филм направио као да има 23 године, да га је из себе изнио као крик и да он представља врхунац његовог ауторског израза и сублимацију цјелокупног стваралачког опуса.

Филм је до сада имао неколико затворених пројекција, али, према ријечима самог Зафрановића, страни филмски фестивали за сада избјегавају или прећуткују „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“, прије свега због страха од дипломатских скандала и све израженије административне бирократизације западних селектора.

Сам Зафрановић сматра да западна јавност и европске културне институције нерадо прихватају остварења која без компромиса деконструишу фашистичко зло и историјски геноцид на овим просторима.

За сада је извјесно само једно – а то је аутор лично потврдио – да ће филм бити приказан на Међународном филмском фестивалу ФЕСТ у Београду почетком наредне године.

Није познато да ли ће публика прије ФЕСТ-а имати прилику да види ово, како га многи већ називају, животно остварење човјека рођеног у Мотовуну у Хрватској 1942. године.
Како сада ствари стоје, према незваничним информацијама, ни публика на овогодишњем Montenegro Film Фестивалу у Херцег Новом, који почиње 22. августа на љетњој позорници Канли кула, неће имати прилику да погледа овај филм.

Не знамо да ли селектор фестивала и дирекција желе и могу да га уврсте у званични или пратећи програм, чиме би овогодишње, 39. издање фестивала, несумњиво остало упамћено.

Готово је извјесно да ни селектор ни дирекција не би имали политичку подршку, посебно не Министарства вањских послова, а могуће ни дијела државног врха. 

Подсјетимо, због, наизглед, безазленог помињања Јасеновца у Скупштини Црне Горе, неколико политичара, на челу са предсједником Скупштине, проглашено је персонама нон грата у сусједној Хрватској, која је у једном тренутку ускратила подршку затварању Поглавља 31 (спољна, безбједносна и одбрамбена политика) у преговорима Црне Горе са Европском унијом, уз постављање додатних услова за давање сагласности.

Имајући све то у виду, тешко је очекивати да би Влада Милојка Спајића дала зелено свјетло селектору и дирекцији херцегновског фестивала за овакав потез, без обзира на чињеницу да је аутор рођен у Хрватској, да је био један од најбољих студената чувене Прашке школе режије, добитник бројних међународних признања, укључујући Велику златну арену у Пули за филм „Окупација у 26 слика“, кандидат за Златну палму у Кану и номинован за Оскара. Многи сматрају да би био и његов добитник да је пристао да из филма избаци чувену сцену у аутобусу.
Вјероватно ће они који одлучују о програму Montenegro Film Фестивалу више пажње посветити посљедњој изјави Зафрановића у емисији „Око“, у којој говори о „скидању усташке кошуље“ кроз филм и осјећају стида због онога што је човјек у стању да учини човјеку, него његовим ријечима да се на слике приказане у овом филму чекало више од четрдесет година.

Нисам сигуран, али није искључено да ће и аутора који је историју преточио у филмску опомену неко покушати да прогласи дијелом пројекта „Велике Србије“, иако се он, према сопственом изјашњавању и подацима доступним на Википедији, национално изјашњава као Хрват–Југословен.