Кад прелетачи обећавају и "имају идеје"...
Пише: Саша Стојановић
"...захваљујући освајањима и пљачкањима покореног народа, Цезар је својим војницима омогућио богаћење јер је сваки добијао одређени постотак плијена. Све су то били разлози Цезарове велике популарности међу војницима који су му били изнимно одани, јер је у оно вријеме оданост (војско)вођи била важнија него оданост држави."
(из биографије Гај Јулија Цезара)
Био сам одлучан у намјери да све вријеме останем у локалном атару али ме је Мастер оф пуппетс (Господар лутака) у цезаровском маниру PANEM ET CIRCENSES (Хлеба и игара), навео на сасвим другу страну, дајући ми шлагворт за другачији угао својом громогласном објавом: Нека игре почну!
Именовањем извјесне човјеколике масе, у народу (пре)познатом као Д.П., за амбасадора Црне нам Горе у далеком ПРЦ-у, Master od puppets (у даљем тексту Моп) је својим кло(в)новима послао више него јасну поруку; да ће свако ко буде играо за Вођу бити награђен и да он услуге не заборавља.
И није несретни и опскурни Д.П. овдје уопште битан. Штавише, потпуно је небитан, баш као што је био небитан и све вријеме свог политичког ангажмана.
Битне су хиљаде поштених а преварених људи који су својим гласом, дјеловањем и средствима, вјеровали у опозициону идеју коју је декларативно заступала та политичка групација, а најбитнија порука којом Моп јавно врши притисак на самом почетку изборне кампање.
Исто је и са још једном актуелном групицом политичких превараната и трговаца којом ћу се позабавити нешто касније.
А наш Milius, опсједнут матрицама правог Цезара, Juliusa, на фону чувене DIVIDE ET IMPERA (подијели/завади па владај) произведе нове подјеле и са њима нове странчице, што му од свега, за ових 30 година, изгледа, најбоље иде.
Несумњиво је да, кад год се нађе "у конопцима", за вријеме док му се одбројава, Моп пронађе начин да дође до кисеоника, стане на ноге и узврати ударац, иако је тај ударац обично испод појаса.
После јасне поруке Мопа политичка берза је експлодирала. Емисари минорних странчица, са својим лидерчићима, разлетјели су се на све стране не би ли себи и својима обезбиједили мјесто на Луткаревој сцени, или бар у његовом позоришту.
У барском парламенту двије године (од четири) је држала власт коалиција која није била изборна воља грађана већ производ најприземније политичке трговине.
Не можемо, дакле, говорити о интересу грађана Бара већ искључиво о интересу одређеног броја грађана. Данас нам ти исти, политички трговци, који су не тако давно проневјерили изборну вољу бирача, обећавају просперитет и бољитак за све.
Е па, неће моћи. Нисмо баш толико кратког памћења господо још увијек актуелни одборници. Нећемо бити заточеници ваших личних интереса.
Колико год, чини се с правом, спочитавали некадашњем јединственом СДП-у предугачко саучесништво и жмурење на похаре једине наше Црне Горе, толико се мора похвалити политичка трезвеност да се у једном тренутку из тог лудила изађе, ма колико по њих било болно напуштање угодних фотеља и позиција.
Онај други дио, који зарад ИСКЉУЧИВО сопствене користи није желио да се повинује новом курсу партије, а са заједничке листе је ушао у локални парламент, себе , без имало скрупула и самоувјерено морално, назива јединим баштиницима социјалдемократске идеје на овим просторима и чиниоцима будуће власти.
О tempora, о моres!
Зар политички прелетачи да говоре о идејама?!
Зар они који су своје позиције стекли политичком трговином науштрб већине грађана Црне Горе имају образа да неком нешто обећавају, нуде? Каква су ово дошла времена?
Они који се позивају на мултиконфесионалност најконкретније дијеле грађане Бара и Црне Горе.
Етикетирани трошењем државног новца у партијске сврхе, обиљежени непотизмом ништа мање од највеће политичке партије у држави.
Питам се какви то родитељи своју тек пунољетну дјецу шаљу у редове оваквих људи. Који је њихов лајт мотив? Бржим и лакшим путем до успјеха?
До радног мјеста или повољнијег кредита? Несумњиво је да имају примјер у носиоцу листе који је свог наследника високо позиционирао, опет политичком трговином а никако квалификацијом, док стотине других, са завршеним валидним школама, труну на Бироу рада годинама, не желећи да тргују својим знањем и достојанством.
Неспособни или неподобни?!
Исто важи и за мањинске народе и њихове представнике у локалном парламенту. Огорчена је већина њихових сународника јер јасно виде да их води искључиво лични интерес. Брига о заједници је само лијепа прича и декор уочи сваких избора.
Оно што сви покушавају да изгурају у први план током ове кампање је подмлађивање својих редова. И декларативно и декоративно лијепо то изгледа. Међутим, у пракси то изгледа мало другачије и не иде нимало глатко.
Но, и у томе, као и у много чему, предњачи Master of puppets вјешто покушавајући да "сакрије" одлазећег градоначелника и његове сараднике, од којих су неки дугогодишње сиве еминенције, иза леђа младог и обећавајућег, реално школованог човјека, са другачијом визијом развоја града али и другачијим контактима у политици.
Да ли је у питању политички гаф или стварна жеља за промјенама, како кадровским тако и стварним, знаћемо за непуних 20 дана, но, несумњиво је да се користе сви политички трикови, дозвољени и недозвољени, јавни и они други, да се дође до политичких поена.
Тако смо свједоци и политичких нонсенса гдје актуелни министар просвете баш ових дана иде у обилазак барских школа и вртића.
Колико има смисла дјецу користити у дневнополитичке сврхе процијените сами, но, игре су почеле па ћемо их пратити до последњег звиждука.
О циркусу са избором вд директора Туристичке организације Бара и осталим авантуристичким играма и игрицама из Туристичке комуне у Бару, неком другом приликом.
