Одлазећи предсједник да коначно спозна снагу државе
ПИШЕ: Дејан Ђуровић, посланик Демократског фронта
Ко је успио себе да натјера да гледа гостовање Мила Ђукановића на РТЦГ у вечерњим часовима, 13. овог мјесеца, могао је да види једног уморног, одлазећег, давно превазиђеног диктатора који је по хиљадити пут прежвакивао једне те исте флоскуле о угрожености Црне Горе од Србије, ДФ-а, доскорашње опозиције, а садашње власти, о себи и ДПС-у као једином и богомданом браничу црногорских интереса и сличне до сада много пута изречене глупости.
Све је ово наравно изрекао у друштву своје омиљене новинарке Тамаре Никчевић, која је повремено падала у транс од одушевљења изазваног његовим наступом. Вјероватно да је она уствари и једина особа која вјерује у то што је одлазећи предсједник Црне Горе изрекао у том интервју. Скоро је сигурно је да у то више не вјерују ни његови најзагриженији сарадници из врха ДПС-а,а народ и гласачи у Црној Гори сасвим извјесно не.
О нестабилности говори онај који је водио ратове 90-их година прошлог вијека; о издаји говори онај који је призивао НАТО бомбе 1999; о за ДПС благотворној промјени власти говори онај који је држао власт тридесет година гвозденом песницом; о утицају Србије на садашњу власт у Црној Гори говори онај који је служио Слободана Милошевића скоро десет година; о мијешању Србије у унутрашње ствари Црне Горе говори онај који је признао тзв. независност дијела те исте Србије; о поштовању Устава Црне Горе говори онај чија је партија три пута кандидовала истог човјека за предсједника државе, што тај исти устав забрањује; против СПЦ говори онај који је 1997. ишао у Цетињски манастир да тражи подршку од покојног патријарха Павла; о тзв. изборном инжињерингу говори онај који је лажирао све изборе које је организовао…
Међутим, двојац Ђукановић-Никчевић је заборавио једну важну ствар, а то је да су се околности промијениле. Да је Црна Гора успјела прошле године да разгрне вишедеценијски мрак и да смијени једну ненародну и антицрногорску власт. Ослабљен је репресиви апарат навикао да удара по противницима и критичарима лика и дјела одлазећег предсједника Црне Горе. Тако да су те његове ријечи „ДФ шири пећински национализам…демократе и УРА чувају власт са црним ђаволом ДФ“ само звекет у празно.
Суштински, на крају се може закључити да су наступи оцвалог диктатора потпуно небитни. Оно што је битно је да се нова Влада интензивније покрене. Да се учине додатни кораци ка развлашћивању последњих остатака једног трулог режима, да Скупштина усвоји тужилачке и остале законе да профункционише правна држава. Да одлазећи предсједник и његова клика најзад упознају снагу државе о којој су стално говорили и на коју су се позивали за толико деценија своје власти. И наравно, нова власт мора под хитно да ослободи РТЦГ како би престали да шире нетрпељивост и мржњу.
