Писмо древних Срба

Предуслов за сваку културу и цивилизацију је писмо!

Без писма не постоје ни елементарни услови за стварање ни једног ни другог.

Србица, древно писмо неолитских Срба је најстарије писмо на свјету, како смо већ апсолвирали.

Нађено је у Србији на 74 локалитета, али и на простору цијелог Средоземља! По чувеном винчанском локалитету је названо винчанско писмо. Тако да се и рађање цијеле наше цивилизације везује за седморјечје ( Дунав, Сава, Драва, Дрина, Тимок, Морава, Тиса).

По свему је то писмо претеча нашег писма, по закривљености слова, ознакама и фонетици! Срби би требали бити поносни што имају 22 слова винчанског писма у својој азбуци, говорио је Енглез, Милтон Шон Вин, а онда је додао још и ово : "Винча је прије 7200 год. била метропола највеће европске државе, била је центар винчанске културе, највишег домета у неолиту Европе, која се простирала од Шварцвалда до Црног мора".

Развијајући економију и занатство, утемељила је ново друштво. Да је била успјешна свједоче и остаци великих насеља каквих до тада није било нигдје у Европи.

Да су Винчани били изузетно вјешти ( по данашњим критеријумима) и маштовити доказују фигурине, ритуално посуђе, алатке, накит, тематски и стилски разнолики.

Да су духовни развој и друштвено устројство ове заједнице биле високог нивоа доказује њено хиљадугодишње трајање. Да је центар те цивилизације био баш у Винчи свједоче величина насеља и налази вреднији и обимнији него на другим локалитетима.

Како су Лидијско и Ликијско писмо у Малој Азији и етрурско у Италији веома слични винчанском извјесно је да су настала од њега, али и готово сигурно да су становниоци ових обалсти један народ.

Ово све је сигуран доказ да је теза о нашем језику који је настао из грчког научно немогућа, али и историјски гледано се наше писмо појавило више хиљада година прије Грка као народа.

Исто тако овим је јасно да су Срби предхришћански народ и једини аутохтони народ на Балкану.

Већ сам говорио да је Светислав Билбија помоћу српске ћирилице успио да прочита сва ова писма.

На територији Италије пронађено је многоштво камених споменика написаних древном Србицом!

Са сигурношћу се може рећи да је винчанска Србица у употреби најмање 4000 год. прије Христа.

Само име Винча настало је од Винда, Виндиша, Винџа. Арапско писмо на Блиском истоку настало је од Србице. На Криту, Феникији, у Грчкој, на Милету и Коринту, беотији, у Мисиру, Месоппотамији, на цијелом Средоземљу кориштена је Србица.

Интересантно је и мало познато, али и највећи дио Старог Завјета написан је Србицом! У Асирији је Србица била службени језик, али и наше савремено писмо је настало из те исконске Србице.

Наравно, кроз миленијуме и осавремењивање друштва и државе претрпјело је одређене промјене!

Такође, Србица је и бројевна азбука ! Свако слово имало је бројевну вриједност, тако да су првих десет слова Србице а,б, в, г, д, е, з, ђ, ж, и, имали вриједности бројева од један до десет.

А управо од ових слова развили су се касније арапски бројеви!

Фрапантно је и узбуђујуће колика је сличност савремене српске азбуке и слоговне азбуке Србице. Савремена историја вјерује да Арапи јесу учествовали у обликовању бројева, али изворно то нису њихови бројеви.

Код древних Срба слово "Ч" је имало бројчану вриједност 90, а слово "Ц" 900.

Ових гласова нема код Грка, јер су их замијењивали неким другим гласом, а слично је и код Јевреја, али све остало је по истом редоследу и по истим вриједностима, што јасно потврђује да су једни и други примили писменост од Срба...

(Аутор је професор историје и извршни директор Издавачке куће "Јерусалим" из Бара)