Пламенац: Отпор против срамоте да отпочне у духу литија

ПИШЕ: Јован Пламенац

Резолуција о геноциду у Сребреници је иживљавање над српским народом оних који су га прије двије и по и три деценије усмрћивали бомбама, који су га и раније, у Првом и Другом свјетском рату, и још раније, кроз вјекове, физички и духовно сатирали. Они и сада над Србима раде тај исти посао, само на другачији начин. То је српска хронична невоља.

Акутна невоља српског народа у Црној Гори, која се тиче свег српског народа, је што они који су Црном Гором завладали великим дијелом и гласовима Срба, одрађују посао српским вјековним непријатељима.

Оћутати црнорски глас за Резолуцију о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН било би, безмало, што и оћутати злочин оних који се у недјелу придружују онима који нам силују мајку, жену или кћерку. Адреса гласу овог отпора је Влада, јер са ње стиже ова срамота. 

Само они који не виде даље од свог носа, или од свог новчаника, не виде погубност ове нерезумне, пренаглашене сервилности црногорске Владе на читаву Црну Гору, не само на Србе.

Није у моћи српског народа у Црној Гори да измијени одлуку о одвајању Црне Горе од Србије, иако је донијета на силеџијском и лоповском референдуму, ни одлуку о приступању Црне Горе НАТО, или да отпризна Косово за државу..., иако су ове одлуке режима Мила Ђукановића донијете супротно убједљиво већинској вољи црногорског народа. Али јесте му у моћи да не пузи, да се усправи, да се бори за своје људско достојанство, да се одупре том утрљавању у прашину, као да је пикавац.

Страдање српског народа нити је почело резолуцијом о геноциду у Сребреници, нити ће се њоме завршити. Оћутати је, оћутати учешће црногорске Владе у њеном доношењу, било би што и побјећи у собу од пожара у претсобљу. 

Нови удари на српско национално и, првенствено, духовно биће тек слиједе. Они су усмјерени првенствено на породицу. Ако се не одупремо, скуваће нас као жабу. Ако се не покажемо живим, према нама ће се односити као према лешевима. С правом. Зато овај отпор насиљу над нама, започет на прољећни Никољдан, мора бити настављен. У духу литија.

Ми Срби око свега и свачега упадамо у неспоразуме, а посебно око политике. Отпор заједничком страдању мора бити надполитичан. Иначе, претвориће се у фарсу, већ толико пута виђену.

(ИН4С)