Притисак слободних грађана и повлачење Милатовића

ПИШЕ: Бошко Вукићевић

Још једном се показало како јединствено, масовно и оправдано дјеловање слободних људи на друштвеним мрежама доводи до резултата.

Вечерас сазнајемо да су, како предсједник Милатовић, тако и његова локална подгоричка групација, направили тзв. У-турн, драматичан политички заокрет од 180 степени и највероватније одустали од најављене сарадње са мафиократским ДПС -ом.

Притисак јавности је био таквог интензитета да је код поменутих чинилаца – као што сам у својим анализама и наговјештавао – пробудио зрно разума. Тј. – они су схватили да би радикалан раскид са сопственим бирачким тијелом и сарадња са ДПС -ом (народски речено – издаја), не само довео у питање њихове политичке каријере, већ и трајно обиљежио њихове људске егзистенције. Схватили су да такав терет ипак не могу преузети на своја плећа, те су се, да се благо изразим – предомислили.

Тако, Милатовић вечерас црногорској јавности пише дијаметрално супротну поруку у односу на јучерашњу. Док је јуче говорио о „антицрногорском и антиевропском карактеру власти“ и о њеном противуставном дјеловању – он вечерас шаље помирљиву поруку о „јачању дијалога и међусобног разумијевања“ тој истој власти.

Слично, док је јуче „уставобранитељска“ групација „Покрет за Подгорицу“ инсистирала да неће уопште преговарати са „онима који крше Устав“, она вечерас управо њима шаље помиритељску понуду за преговорима и достизањем договора.

Е сад, да сам на мјесту конституената владајуће коалиције, не бих „сеирио“ над оваквим исказивањем слабости и непринципијелности Милатовића и његових посланика. Умјесто тога, треба манифестовати политички прагматизам, грубе грешке потенцијалних партнера приписати политичком неискуству и посветити се достизању договора, ако је још увијек могућ. Јер, ново одржавање избора у Подгорици је непотребно трошење новца и стрпљења грађана.