Пупин - истински Христов војник (2): Обновио цркву у Бару

ПИШЕ: Драгиша Шоћ - хаџија

Изгарао је Пупин у помагању другима. Знао је да је нама љубав заповеђена. „И то нека споредна, узгредна, мала или половична љубав, него цијела, свецела и свеобухватна љубав без компромиса и без граница: Љубите ближњега свога као самога себе“ , ово је увијек понављао!

Говорио је да није добро за добро љубав! Добро за зло је љубав, хлеб за камен, опраштање за увреду, живот за смрт! Најочигледнија особина Божија је љубав, а особине Божије су бескрајне као и сам Он! И потпуно су савршене као и он сам! Све је ово знао и схватао Михајло боље и садржајније од других људи. Зато је и неуморно сејао добро и само добро.

Потпуно у складу са Исусовим ријечима „Блаженије је давати него примати“.

У складу са својим увјерењима и својим начином живота, све своје активности је усмјерио на давања и чињења добра. Тако је највише захваљујући њему и подигнут манастир Светог Саве у Либертвилу, али и многи други у Америци и у Отаџбини.

Пружао је материјалну помоћ свуда гдје чуо да треба, али и велику моралну подршку. Навешћу само неке од светиња које је даривао или у потпуности подигао: Српску црквену општину у родном Идвору, Српску цркву у Љубљани, Црквену општину у селу Бајша, Саборну цркву Свете Тројице у Мостару, Српску црквену општину у селу Баноштор у Срему, Српску цркву у Лесковцу, многе српске цркве и манастире на Косову и Метохији ( посебно Самодрежу цркву) Српску цркву у Ђакову, Српску цркву у Лелићу, Српску цркву у Бихаћу, Српску цркву у Чапљанима у Боки, Српску цркву у Оргошу у Војводини, Српску цркву у Милетићеву у Банату, Српску цркву у Лици, а још је много помагао и манстир Хиландар и манастир Жичу, као и манастир Грачанаицу и још многе друге.....

И сада зашто ја уопште пишем о овом богоугодном и великом човјеку и научнику? Готово да моји суграђани и не знају да је у потпуности обновио и цркву светог Илије у Бару 1932 године.

Радове је извело хуманитарно друштво „Привредник“ из Београда, које је лично основао и огромне новце уложио у њега са задатком да се бави пословима обнављања и развијања духовног и националног живота Срба.

Много од наведених послова је обављало ово друштво када је сам Пупин био у Америци. Исто је мало познато да је 1929. године укључио у акцију прикупљања помоћи за изградњу завјетног храма Светог Саве на Врачару и лобирајући по Канади и Америци прикупио озбиљна средства.

Свугдје је стизала добра рука Пупинова доносећи радост и помоћ.

Тако је и Светоклиментском храму у Охриду поклонио звоно тешко 2300 килограма и то граду основа фонд за помоћ деци свих националности и у њега уложио 100 000 динара. И за јубилеј Филипа Вишњића је Бијељини поклонио скулптуру гуслара у бронзиса жељом “да сјајне пјесме и дивни морални лик овог генијалног слепог гуслара, пјесника и историчара Првог српског Устанка инспиришу народ у борби за национално и социјално ослобођење“.

Овај човек са великим Ч је и крагујевачкој Богомољачкој централи поклонио штампарију, а унивезитетској библиотеци у Београду огроман број књига велике вриједности!

Наставља се...