РАЊА СЕ ВРАТИО У ВЛАДУ: Све је исто, само Мила нема!
ПИШЕ: Мићо Лутовац
Кад је Тијана Дапчевић прије двадесетак година отпјевала онај чувени рефрен „Све је исто, само њега нема“, мало ко је могао претпоставити да ће исти бити примјењив након толико времена у Црној Гори.
Тај кога нема само мало је, чини се, испод радара, мало испод рамена. И мало испод (по) части. Нема Мила (Ђукановића). Макар се формално није вратио у извршну власт. Али, вратио се, гле чуда, његов дводеценијски пратилац, савезник за све и свашта, а понајвише за прљаве работе. Десна рука, шта год под тиме подразумијевали. Дакле - Ранко Кривокапић, вјечити шеф парламента, министар - мултрипрактик који је био дуго година лидер реално (испод)цензусног СДП-а.
Вратио се у Владу Црне Горе, вјеровали или не. Овога пута као као савјетник Ервина Ибрахимовића, актуелног министра спољних послова. И све то, пазите сад – у потпуној тишини, као кад унук враћа икону у кућу послије смрти ђеда коме је партија рекла да Бог и свеци не постоје.
Именовање које се десило још прије неколико мјесеци, нико не помиње, као да је ријеч о неком досјету на приватној вечери, а не о државној функцији на коју се поставља човјек чије је име синоним за све оно што је политички труло и срамотно у Црној Гори.
Јер, да се не лажемо – ако је неко био константа у најмрачнијим данима подјела, дискриминације и отвореног антисрбизма, онда је то управо Ранко Кривокапић. Тај дугогодишњи лидер СДП-а, више десетина година у служби Мила Ђукановића и политике која је српски народ у Црној Гори третирала као уљезе, сада се у тишини враћа на позорницу. Без икакве одговорности, без извињења, без срама.
Сјетимо се само како је управо он био један од најгласнијих у креирању „новог црногорског идентитета“ науштрб и супротно свему ономе што су Црногорци били кроз историју – со соли српске. „Рањина кокошка“ синоним је за наметнуту државну заставу, знамо сви. Био је (не)популарни Рања локомотива акције кривотворења језика којим се одвајкада причало и прича у Црној Гори. Уведена је прослава лажних момената који тобоже говоре о црногорској државности, а све што је мирисало на ћирилицу, православље и српство – било је анатемисано.
И ето га данас – савјетује министра. У чије име, за чије добро, то више никога ни не занима. Премијер Милојко Спајић, веома је конфузно реаговао на ову информацију на „прву опту“. Час се стекао утисак да је све знао, па се жељело представити како је у питању медијска „патка“, да би брже-боље саопштио напослетку да ће због овог чина позвати министра Ибрахимовића на консултације.
Зелено свијетло за Ранка и његову назадну политику је, свједочимо ево, упаљено. Да ли због неких наредних избора, да ли у страху од коалиционог неслагања, или због неке ниже политичке трговине – није ни битно. Битно је да се народ поново третира као глумац у позоришту апсурда.
А да све буде још луђе – у причу се убацују и „позиви из редова хрватске мањине“. Да ли је на сцени нови облик трговине, у којем се они који су обрукали и посвађали Црну Гору враћају као савјетници у замјену за политички мир и расподјелу плијена? Да ли је Кривокапић симбол континуитета дубоке државе, која се мијења само шминком и глуми „европеизацију“, док испод површине дјелује иста екипа?
Вјероватно ћемо и на то, као и на све досад, добити одговор ћутањем. Тишином. Баш као што је и ово именовање прошло – без саопштења, без објашњења, без части.
И зато – све је исто, само њега има. Опет. Увијек. И само се питамо: докле?
Посматрајући тетар апсурда, до краја оправдано, Милан Кнежевић, лидер ДНП-а, већ је иронично поручио да ако икада постане министар само Мило Ђукановић ће моћи да му буде савјетник.
Браво, Милојко ! Браво, Ервине! Браво, кретени!!!
