ПИШЕ: Др Дејан Ђуровић
Оркестрирани напади и хајка на оца Јована Пламенца, свештеника Митрополије Црногорско-приморске, мог личног пријатеља и човјека којег познајем, чини ми се цијелог живота, изазивају код мене, а вјерујем и код већине Барана (а и свих оних који га познају) бијес и гађење.
Овако ниска и перфидна подметачина својствена режимским таблоидима оличеним прије свега у "Дневним новинама", "ЦДМ-у", "Аналитици" и њима идеолошки блиским гласилима, није за неко чуђење с обзиром да су у питању медији чија уређивачка политика је у функцији дневно-политичких интереса однарођене власти.
Када томе додамо и реаговање тзв. Либералне партије која је поводом једног од последњих прилога свештеника Пламенца издала и саопштење, онда се може рећи да је та нечасна дружина скоро комплетирана.
Наравно, на ту партију у покушају, која нема чланова ни гласача, те која и не излази на изборе, јер нема кога да стави чак ни на коалициону листу ( након што ДПС пристане и да их "узме"), не треба трошити ријечи. О њима, који се ките именом и наслијеђем бившег ЛСЦГ-а, а у ствари су отпад отпадака некадашњих либерала све је већ, уосталом, рекао Славко Перовић, некадашњи лидер ЛСЦГ.
Ипак,ми који познајемо оца Јована морамо свједочити о томе да се ради о човјеку високих моралних квалитета, о правом свештенику, али и о храбром и преданом борцу за истину и правду.
Јован Пламенац је и као новинар увијек стајао непоколебљиво и пред Туђмановим бојовницима на ратишту у Српској Крајини, као што то чини и сада пред Ђукановићевим легијама послатим да пребијају и хапсе свој народ и своје свештенство.
А у чему је "гријех" оца Јована? У томе што је изјавио да треба снимити батинаше? У времену напредних технологија, када већина људи посједује могућност да сними своје крвнике, то је вјероватно у постојећим околностима, једини начин да се сазна ко су људи који су спремни да извршавају нечасне радње у име овог режима. Наравно, режимски медији покушавају да окрену стварност и да жртву прогласе за џелата, па тако представљају да Пламенац позива на "линч полицијских службеника".
Нема ни ријечи о томе да би овакво поступање имало за циљ превентивно дјеловање у смислу да би се спријечили униформисани крвници да пребијају људе под окриљем оклопа, маски и мрака... Да њихови укућани, родбина, комшије, кумови, пријатељи знају шта ти људи раде кад обуку униформу која је од униформе "заштите закона, живота и имовине грађана" постала униформа " заштите једног деспотског режима. Како би то код њих изазвало кајање и порив, да ту срамоту више не чине...
Мишљења сам да је, дакле, овај позив оца Јована Пламенца дубоко хришћански, на трагу стајања на пут једном ужасном дјелу и једном срамотном чину у који овај срамотни режим гура један дио полиције .
На крају, на крвничка пребијања, сузавац и безразложна хапшења, Пламенац позива да се супроставимо - фотографисањем.
Како страшно оружје, у рукама поштених људи, постаје фото-апарат за оне који су навикли да "раде" у мраку.
Отац Јован Пламенац, као и сво наше свештенство предвођено митрополитом Амфилохијем свједоче истину и правду, а истина и правда су најбољи "фото-апарат" који освјетљава и разгони мрачне облаке над Црном Гором.
Тога се, више него било чега другог, плаше већ поменути режимски таблоиди, али и још неки, њима јако сродни. Јер, само истина побјеђује страх!
(Аутор је члан Предсједништва Нове српске демократије)