ПИШЕ: Драгиша Шоћ, хаџија
У свијетлу актуелних догађаја о предложеној смјени министра правде, људских и мањинских права и реперкусија коју је тај предлог премијера изазвао, помислио сам како свака батина има два краја.
У том смислу помислио сам како Устав и одредбе других прописа по којима премијер тражи његову оставку на исти начин третирају и положај министра који има пун мандат до одлуке Скупштине, те да дозвољавају и министру да поднесе иницијативу за смјену предсједника Владе!
Као могуће разлоге наводим:
1. "Тајни" документ чувене тројке о смјерницама које одбацују сваку могућност вођења самосталне политике, али истовремено и обавезују чланове Владе који се са њима не слажу да ускладе своје надлежности са јасно исказаном народном вољом грађана на изборима одржаним 30.августа прошле године.
2. Тајно и ничим оправдано задуживање наших праунука. (Не кажем да можда није било неопходно, али никако није смјело бити тајно)!
3. Није направљен никакав помак у сређивању бирачких спискова, па чак ни уређивања адреса пребивалишта гласача, што и постојећи закони дозвољавају.
То имплицира и даље добијање нестварно високог броја гласача ДПС- који на тај начин опстају!
4. Одбијање доношења "тужилачких закона" по изричитом налогу спољних фактора.
5. Именовање потпредсједника Владе и министра војног мимо свих претходних договора, који, узгред, осим циљаних опструкција и нерада нису ништа друго урадили на добробит народа.
6. Тајни позиви и честитке предсједници Републике Српске (а потом ограђивање од тог чина), иако је честитка морала бити јавна или никаква.
7. Скандалозне честитке наводним представницима међународно непризнатих институција на Косову и Метохији, територији државе Србије у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.
Паралела је да ако министар нема право на лични став, онда свакако ни премијер нема то право! Разлика је само у томе што министар то изговара јавно и поштено на Скупштини, а премијер, ево већ неколико пута видимо како.
Подвлачим на крају да је ово само запажање обичног грађанина, а министар правде зна колико још тајних и незаконитих ствари има у вођењу Владе.
(Аутор је учитељ историје у пензији)