Шоћ: Умјерени Црногорци поново постају Срби, есктреми срљају у хаос
ПИШЕ: Драгиша Шоћ, хаџија
Очекивано, након смјене диктаторског режима 30.августа, почео је да се рашчишћава талог ДПС владавине. Некадашњи Срби који су били дио накарадног система и преко ноћи се претворили по партијском (читај вођином) наређењу у националне Црногорце, враћају се последњих мјесеци, седмица и дана на, како се то "помодарски" каже - фабричка подешавања. Напуштају "вољену" партију, прелазе у актуелене конституенте владајуће већине, или макар заузимају неутралне позиције "док се вода у замућеном политичком потоку поптуно не избистри".
Неки су поново Срби, веле - из увјерења. Због властитог повратка на пут предака не траже никакве пивилегије, док неки ипак очекују ангажмане и у новој владајућој структури коју су доминантно и преесудно изгласали Срби. Како се примичу локални избори и у другим градовима након Никшића гдје се очекују промјене локалних власти, тако је тај тредн све израженији. У Бару је већ значајно кренуло напуштање ДПС-овог "Титаника".
У исто вријеме евидентно је да се одвајају и заувијек од своје истинске нације отпадају шићарџије и пословно-социјални конвертити, који су продали и националну и вјерску и партијску и сваку људску припадност у незајажљивој жељи да буду неко и нешто!
Одричући се најближих предака, браће и рођака не схватају да у систему свих вриједности једине и трајне су само оне које су човјеку трајањем и рођењем дате. И последњи квазипатриотски скупови таквих јасно говоре да су они ипак малобројни и да полако али сигурно постају маргинални дио стваорности у Црној Гори.
Већина је, свједоци смо, одустала од даље бруке! Након сваких локалних избора биће све више оних који понизно признају да су до сада били заведени и вођени тренутним чулним "уживањима".
Из праксе у ширем окружењу, али и из праксе познавања овдашњег менталитета, очекујмо да ће најдуже опстати управо они који су спремни на свако могуће прилагођавање, независно од идеологије.
Оно што је факат јесте да су се екстремни Црногорци, тзв. монтенегрини, одвојили и имају један једини циљ: да у безнађу због губитка власти и привилегија, суочени са најавом кривичног гоњења због опљачканог блага, направе хаос и на тај начин покажу да је њихов лидер, иначе неприкосновени шампион конвертитства, био једини достојан владар.
При томе не бирају средства ни људе, чак ни по нацији, вјери или држави! Све против Срба је добро дошло!
Јако је добра ствар што су таквим дјеловањем, с правом препаднути за буквално политичко преживљавање кључног антисрпског субјекта, носиоци монтенегринског екстремизма просто прегазили своје досадашње коалиционе привеске. Наравно да их нећу именовати, читаоци их већ врло ефектно препознају.
Овдје, наравно не мислим на партије националних мањина. Додуше, и код њих су раслојавања такође примјетна, премда се жестоке подјеле међу њима тек очекују. То је неминовност.
Сувишно је, али подсјетићу да партије националних мањина здушно подржавају сваку антисрпску активност коју генерише странка диктатора који је још увијек на функцији шефа државе. Потпуно погрешно, наравно, што им се полако обија о главу. Не вјерују они чак ни најбољем међу њима, као на примјер Албанцу - муслиману Дритану Абазовићу. Свакако да ни ја у потпуности нисам склон да вјерујем Дритану, али због других разлога, па не мислим да сам попут њих.
Рука Срба је националним мањинама увијек испружена и то према срцу, а не према џеповима као што су им је до сада пружали они који су једини у Црној Гори заправо грешни према националним мањинама - они који су организовали и спроводили све могуће облике насиља над њиховим сународницима, нарочито изван Црне Горе, за вријеме трајања ратова на простору бивше Југославије деведесетих година минулог вијека.
У Црној Гори има мјеста за све који поштују њену историју, традицију и истину. За све који не пристају на фалсификате, насиље и мржњу.
(Аутор је учитељ историје у пензији)
