ПИШЕ: Мијо Перуновић
Митрополит је био духовни пламен, који је својим доласком у Црну Гору запалио свијећу вјере обнављајући и подижући бројне цркве и манастире. Кад је дошао, нашао је до темеља разрушена здања наших богомоља до којих су путеви били зарасли у коров. Била је то земљa која је вођена путем безбожништва, и у којој је готово замукла жива ријеч молитве. Надахнут хришћанском љубављу од рођења, служећи Господу цијелог живота, оставио је образац духовне љубави и односа према човјеку.
У сваком тренутку, својим животом и својом бригом је био уз беспомомоћне и оне који страдају, служећи им и никада их не остављајући без утјехе. Имао сам велики благослов и част, да га упознам већ на почетку његове службе на трону Митрополита црногорског, и срцем и душом се вежем за њега. Сваки од наших многобројних сусрета и разговора је био празник за моју душу, и прилика за њено напајање и освјежење новим духовним искуством, са непресушног благотворног извора који је он био.У нашем тридесетогодишњем познанству и пријатељству, много тога се дешавало, све је за памћење, и све ће остати као бесцен – благо у ризници моје душе…
Сјећам се, једном приликом, дошао сам код митрополита Амфилохија у посјету, и задржао се у разговору до касно у ноћ… Кад се одједном отворише врата – уђоше два средњовјечна човјека и један младић. Били смо изненађени овом касном посјетом, ушли су и стали наспрам Митрополита на неких два – три метра удаљености. Младић је стајао у средини, одмах сам запазио његов унезвијерен поглед, стискање и опуштање шака, личио ми је на човјека који покушава да обузда велики бијес. Устао сам и пришао близу Митрополита. У том се обрати један од старијих људи: „Опростите Владико што долазимо овако касно, али велика нас је мука нагнала – морали смо, он опет има оне проблеме. Од када смо били код Вас прије три године, био је добро, али ево сада опет има оне нападе, све смо покушали – немоћни смо!“… Ја сам био готово сигуран да ће овај младић покушати напад (тако ми је и даље дјеловао), и био сам изненађен кад Владика устаде и рече: „Нека сте, нека сте дошли, добро дошли! А, ђе си ти (и ослови га по имену), шта је опет, ајде дођи благо мени.“
Приђе му, и положи руку на главу… Трајало је то дугих два – три минута, у којима сам гледао како се израз лица и поглед овог младића мијењају, било је очигледно да се дешава његово преображење. Затим се на изненађење његових пратилаца и моје, смирен, с поштовањем захвали Владици. Испраћајући их, док су се они и даље захваљивали, Митрополит рече: „Дођите ујутру у цркву, да се заједно помолимо св. Петру!“ Био сам усхићен што сам присуствовао правом чуду, којим су се посвједочиле ријечи Исусове из јеванђеља по Марку, упућене апостолима: „Узимаћете змије у руке, ако и смртно што попијете, неће вам наудити; на болеснике полагаћете руке, и оздрављаће.“
Свих ових година дивио сам се његовој невјероватној енергији и виталности, био је неуморан. Ипак најупечатљивији утисак на мене су оставиле: његова неизмјерна љубав, мудрост, смирење, и способност да свима који га нападају прашта, никада не показујући тугу или љутњу; као и његова чврстина, стаменост, непоколебљивост…. Једноставно, он је живио обављајући свој задатак, враћајући полагано, незаустављиво, Црну Гору на пут својих предака, пут истине и вјере, носећи свој крст, и учећи нас вишој слободи… Свјестан улоге коју му је Бог намијенио и због чега га је створио, себе је непрестано и безмјерно давао свима нама – и добронамјерним, и онима који то ни најмање нијесу били… Читав свој пастирски живот уподобио је ријечима Христовим из Бесједе на гори: „Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе; Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.
“ Јер, у тој бесједи је речено и оно: „Блажени сте кад вас људи омрзну и када вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечега.“ Заиста су се ове Господње ријечи у потпуности оствариле на нашем вољеном Митрополиту. А, вријеме -„мајсторско решето“, ће тек показати ко је то био међу нама, и ко се борио за наше спасење. Као и сви они који су га боље познавали и били са њим у контакту, сигуран сам да ће ући у круг наших светитеља у Царству небеском, и наставити да се моли за све нас и наше спасење!
Октобар 2020.
(ИН4С)
